KAKO SAM OSLABILA 67 KILOGRAMA
Na moj 30. Rodjendan, pre skoro 4 godine, pogledala sam se u veliko ogledalo u svojoj garderobi i prvi put zaista videla kako izgledam. Godinama sam radila da bih postigla uspeh u svojoj karijeri glumice i pevacice na Brodveju i nisam obracala paznju na svoju telesnu tezinu. Ali, toga dana to vise nisam mogla izbeci. Nisam uspela da nadjem haljinu za svoju rodjendansku proslavu, ni u jednoj radnji nije bilo dovoljno velike haljine. Konacno, shvatila sam da moram nesto promeniti u svom zivotu.
Nisam postala gojazna zato sto sam jela vise od drugih ljudi. Videla sam mnoge mrsave zene koje su jele vise od mene. Ali ja sam rodom iz Teksasa, naucila sam da se hranim mesom i krompirom i uvek sam volela hranu koja goji kao sto su, na primer peceno pile i masni sirevi. Slatkise nikada nisam volela, ali pila sam znatne kolicine koka-kole.
Kao dete imala sam i periode mrsavosti i debljine, ali nikada nisam bila izuzetno gojazna. Moj brat, moja sestra i ja bili smo mrsavi kao tinejdzeri i svi smo se kasnije ugojili. Ali njih dvoje nikada nije imalo toliki visak kao ja.
Kada sam pocela da se gojim kao veoma mlada devojka, to me nije zabrinjavalo. Pevala sam u crkvenom horu u Hjustonu i svake nedelje bi me prikazivali na lokalnoj TV stanici, poklanjali su mi paznju vise zbog mog snaznog glasa nego zbog mog izgleda.
Oduvek sam se nadala da cu postati advokat, ali moji planovi su se iznenada promenili 1978.godine kad sam imala 18 godina.
USPEH NA BRODVEJU
Jedan glumac iz putujuce kompanije “A Chorus Line” cuo me je kako pevam, dogovorio mi audiciju u Njujorku i pre nego sto sam se pribrala vec sam bila na turneji sa gospel mjuziklom.
Posto se sou vratio u Njujork, Majkl Benet, reditelj i koreograf “A Chorus Line” video me je na sceni i pozvao me da nastupam u predstavi koju je pripremao. Bio je to mjuzikl “Devojka iz snova”, koji je 1981.godine postigao veliki uspeh na Brodveju. Jas am dobila lepu ulogu i bila veoma zadovoljna.
Uloga je zahtevala da budem punacka, ali ni slutila nisam da cu u toku prikazivanja sou programa nataloziti toliko kilograma. Imala sam obicaj da jedem kad sam nervozna, nekoliko nedelja koliko su trajale probe zaista su mi kidale nerve. U blizini pozorista nalazio se restoran u kome sam svake veceri, da bih se smirila, jela ogromne sendvice sa sirom. Tako sam se ugojila oko 15 kilograma.
Kada je sou poceo da se prikazuje, posto sam i dalje nerve smirivala hranom, nabacila sam jos 10 kilograma. Imala sam 8 predstava nedeljno, tako da sam skoro celi dan spavala, pojela bih nesto usput do pozorista, a onda kada se zavrsio sou, dobro vecerala u 23.30. Nista me nije motivisalo da drzim dijetu ili se bavim nekim sportom.
“Devojka iz snova” je bila predstava koja je odmah postigla uspeh. Ja sam dobila i neke nagrade. U pocetku je to za mene bilo uzbudljivo, ali biti slavan ni izdaleka nije licilo na ono sto sam ja zamisljala. Vecinu vremena bila sam uzasno usamljena i nesrecna. Imala sam 21 godinu, vec 4 godine se nalazila u kovitlacu sou-biznisa i zbog toga izgubila godine u koledzu, druzenja i sve sto ide uz studije. Posle predstave bila sam toliko umorna da nisam bila sposobna ni za sta sem da veceram i legnem. Moji sastanci sa mladicima bili su katastrofa, nisam imala vremena da im poklonim paznju.
Godine 1982. otisla sam u Los Andjeles sa “Devojkom iz snova” i tamo nastupala 9 meseci. Posle toga, bilo mi je vec dosta svega i zelela sam da pocnem nesto novo. Vratila sam se u Njujork i pokusala da snimam ploce. Mada sam volela svoju karijeru, prelaz nije bio nimalo lak. Moj prvi album “Feel My Soul” postigao je skroman uspeh, ali moja sledeca dva su se vrlo lose prodala – mada sam dobila nagradu Gremi za drugi, “Say You Love Me”. Bila sam obeshrabrena.
NAJMRACNIJI PERIOD
Troskove sam nadoknadjivala priredjujuci koncerte kad god sam mogla i odlazeci na turneje sa kratkorocnim mjuziklima. Medjutim, sve to nije bilo dovoljno da platim sve sto mi je bilo potrebno i sto sam zelela – publicitet, lepe haljine, automobile, kucu u Vasingtonu, kucu u Hjustonu. Moji dugovi su se gomilali i nisam mogla da ih isplatim. Bankrotirala sam i morala sam da se vratim kuci svojoj majci.
To je bio najmracniji period u mom zivotu. Niko mi nije nudio posao, a ja nisam imala nikakvu ideju sta da radim. Moje raspolozenje je bilo tako lose da cak ni u hrani nisam mogla da nadjem utehu i za 6 meseci sam oslabila 34 kilograma uopste se ne trudeci.
Tog leta, na predlog jedne prijateljice, otisla sam u LA da se posavetujem sa advokatima koji zastupaju ljude iz sou-biznisa. Sasvim slucajno upoznala sam Klajva Dejvisa, predsednika Arist Rekords. Rekao mi je da zeli da radim za njegovu kompaniju ploca i vec posle nekoliko nedelja snimala sam pesme za album koji se pripremao. Taj obrt je bio tako iznenadan da mi je trebalo vremena da shvatim kako sve to ne sanjam.
ODLUKA O DIJETI
Na zalost, posle prvog odusevljenja obuzelo me je lose raspolozenje sto u karijeri ne napredujem onoliko brzo koliko sam to zelela. Pocela sam da jedem da bih suzbila depresiju i ubrzo vratila sve kilograme koje sam izgubila. Cudno je kako covek na jedno isto osecanje reaguje na razlicite nacine.
Godine 1989. pocela sam da snimam album “I’m on Your Side”, koji je pusten u prodaju 1991.godine. To je zbirka pesama bluza i ritma, najblize onome sto sam sebi postavila kao cilj – strasne pesme koje dolaze od srca.
Album mi je doneo srecu u jos jednom pogledu. Jedan od producenata radi u Detroitu i preko njega sam upoznala Bila Medouza, pevaca i pisca tekstova za pesme, koji je iz tog grada. U 1990. smo poceli redovno da se sastajemo kad god bih ja bila u gradu.
Ubrzo posle toga bila sam prinudjena da konacno shvatim da sam suvise debela. Bil mi je rekao da zeli da mi kupi lepu haljinu kao poklon za moj rodjendan u oktobru, ali kada sam pocela da obilazim radnje nisam mogla nista da nadjem sto bih mogla da obucem. Tada sam donela odluku. Vreme je da pocnem da drzim dijetu.
Dva dana kasnije otisla sam kod mog lekara i ne malo sam bila sokirana kada sam cula da mi kaze: “Dzenifer, bilo bi odlicno ako biste oslabili 45 kilograma.”
Necu da kazem koliko sam kilograma imala, ali ni slutila nisam da treba toliko da oslabim. Racunala sam da je dovoljno ako oslabim 20 kilograma.
DANI GLADOVANJA
Moj doktor mi je dao da biram: ili dijeta ili gladovanje pod kontrolom. Odabrala sam ovo drugo, jer mi se cinilo da cu brze oslabiti, cak 12 kilograma za mesec dana.
Lekar mi je objasnio da mogu piti samo vocne sokove i vodu uz uzimanje vitaminskih tableta, dok ne stignem do zeljene tezine. A onda cu polako poceti da uzimam male kolicine hrane – prvo samo preko vikenda, a kasnije i svakog dana.
Prvih deset dana gladovanja su bili najtezi: ceznula sam za hranom, bilo kakvom! Nedostajalo mi je zadovoljstvo u jelu i bilo mi je tesko medju ljudima tokom obeda. Treceg i cetvrtog dana pocela sam da osecam nesvesticu i bila tako slaba da sam morala mnogo da se odmaram. Ali bila sam odlucila da ne popustim i petog dana sam se osecala mnogo bolje.
Posle toga sam se iznenadila kako se moj organizam brzo prilagodio. Bila sam sita posto bih popila samo vodu i prvi put hrana je izgubila za mene znacaj. Krajem prvog meseca bila sam vise nego zadovoljna kada sam ustanovila da sam oslabila skoro 20 kilograma.
A onda sam pocela da razmisljam o tome koliko je izgled vazan u muzickoj industriji, koliko izgled doprinosi uspehu pevacica i kako, ako zelim da se odrzim, moram voditi racuna o tome da ne budem debela.
Odlucila sam da gladujem jos mesec dana i kilogrami su se topili. Videvsi kako uspesno slabim bila sam motivisana da nastavim, a moj doktor me je u tome podrzao. Mozda zaista mogu postati vitka? Ali postavljala sam sebi realne ciljeve – dva do pet kilograma manje.
PODRSKA MUZA
U februaru, presla sam na dijetu, ali sam to ucinila na pogresan nacin. Umesto da sledim uputstva lekara, ja sam se dobro najela za veceru i dva dana bila bolesna. Od tada sam slusala savete lekara. Nekoliko nedelja jela sam male porcije sirove hrane kao sto je seckano voce ili salata. A onda sam dodala svojoj ishrani kuvano povrce i to jela sledecih 30 dana. Najzad, dodala sam malo piletine ili ribe i posle izvesnog vremena i meso.
Nije bilo lako ne jesti omiljeno jelo kao sto je peceno pile, ali nikada nisam varala – delimicno zbog toga sto sam znala kakav ce to efekat imati na moje zdravlje, a delimicno zbog toga sto mi je um bio zaokupljen drugim stvarima. Bil me je zaprosio u februaru i mi smo se vencali u martu.
Ljubav mog muza i moje porodice bila mi je velika pomoc dok sam slabila. Bil me je ohrabrivao u svakom mom koraku, ali mi je takodje stavio do znanja da me voli i prihvata bez obzira koliko kilograma imam.
Nastavila sam da postajem mrsavija, pogotovu kada sam pocela redovno da se bavim rekreacijom. Pocela sam da setam i svakog dana prelazila 4-5 kilometara i pravila 50 cucnjeva. Kako mi je stomak postajao manji, tako sam pocela da osecam dijafragmu i poboljsala sam kontrolu disanja dok pevam.
Sve u svemu, oslabila sam 67 kilograma i najmrsavija sam od kad sam postala odrasla osoba. Prvo sto sam sebi kupila bilo je rublje. Godinama sam gledala lepi ves u radnjama, ali za mene nije bilo broja. Bas sam se lepo osecala kada sam usla u radnju i kupila seksi gacice.
VODE 12 CASA
Sada cak uzivam u zdravoj hrani i pridrzavam se tog nacina ishrane cak i kada sam na putovanjima. Za dorucak uzmem parce dinje i sok od pomorandze, a za rucak malo parce mesa ili ribe na rostilju i bareni krompir, povrce, salatu i krisku crnog hleba. Za veceru obicno pojedem samo malo barenog povrca. Dnevno popijem 12 casa vode.
Ponekad jos moram da se borim protiv zelje da se dobro najedem, ali imam dovoljno volje da se tome oduprem. Znam da ako pocnem ponovo da grickam izmedju obeda ili da neumereno jedem, to ce preci u naviku. A ja ne zelim da se tome vratim. Medjutim, ponekad sebe castim casom koka-kole. Coveku je potrebna neka mala radost.
Kada sam kod kuce, Bilu pripremam iste obede kao i sebi. On je mrsav i zali se da je oslabio dva kilograma od kada sam pocela da kuvam za njega. Najteze mu je bez cokolade.
Ali Bil razume da je ovo nacin zivota koji ja zelim da vodim zauvek i priznaje da se bolje oseca i da bolje izgleda od kada se hrani kao ja. Cak je poceo da cita etikete na namirnicama da proveri da u njima nema masti i kalorija, i motivise me da ne odustanem od vezbi. Kad zajedno vezbamo, ja umesto 50 napravim 100 cucnjava.
Cudno, ali ja se ne osecam kao da sam mrsava zena. Kad se pogledam u ogledalo, jos vidim neku debelu osobu i ako vidim nekog gojaznog pomislim:”To bih mogla biti ja”.
Ponekad me neko pita da li cu se ponovo ugojiti. Ja ne znam da odgovorim na to pitanje. O tome i ne mislim, vec samo nastojim da ucinim sve kako bih zadrzala sadasnji nacin ishrane i nacin zivota.
Nekad i sad
Izvor: iz casopisa “Ana” (ne pise autor, samo: M.J.K.) pre mnogo godina…
