Sve cesce smo svedoci neprimerenog ponasanja dece koje se manifestuje kao agresivnost, hiperaktivnost, neusredsredjenost. Jeste li ikada pomislili da grubost, agresivnost, preterano nezadovoljstvo, drskost vase dece proizilaze iz njehove neadekvatne, nezdrave ishrane? U knjizi "Ishrana i poremecaji u ponasanju", autor Fridrih Klamrod detaljno navodi koliko je ishrana dece vazna za pravilno i zdravo odrastanje, a time i normalno ponasanje u drustvu. Autor ne umanjuje vaznost vaspitanja ali smatra da je ishrana cesto nepravedno zanemarena i ne pridaje joj se vaznost koju zasluzuje. U knjizi vrlo detaljno opisuje, uz navodjenje konkretnih recepata, na koji nacin moze da se izbegne kod dece neusredsredjenost, hiperaktivnost i agresivnost, i kako pravilnom ishranom ponovo uspostaviti psihicku i fizicku ravnotezu kod deteta...
Svakodnevno se susrecemo sa novim otkricima koliko ishrana utice na nase zdravlje i zivot u celini. Danasnji nacin zivota u kojem preovladava junk food, hrana puna kalorija, ali nutritivno bezvredna, i te kako moze da utice ne samo na zdravlje vec i na ponasanje. Danas mnoga deca nisu sposobna da sede mirno, medjutim, za to se vezu i drugi problemi u ponasanju, kao sto su nizak prag tolerancije, razdrazljivost, nedostatak smisla za red i slicno. Takve poremecaje nazivamo hiperkinetickim sindromom. Ogleda se kao hipoaktivnost (dete je depresivno, introvertno) ili hiperaktivnost (dete je previse agresivno i ekstrovertno). Hipoaktivna deca cesto su placljiva, neusredsredjena i njihovo ponasanje ne izaziva paznju. Za razliku od njih, hiperaktivnda deca sklona su ometanju nastave, svadjaju se, nemirna su, ponekad agresivna, sa napadima besa... Mada hipoaktivna deca imaju mnogo toga zajednickog sa hiperaktivnom decom, ona ne stvaraju sukobe i probleme. Obicno su teze pristupacna, igraju se sama, izvan grupe, pognu glavu kad se sretnu sa nepoznatim ljudima i dosta su zatvorena...
Decaci mnogo cesce pate od poremecaja u ponasanju nego devojcice. Uprkos prosecnoj ili natprosecnoj inteligenciji, takvi decaci tesko savladavaju gradivo ili ga savladavaju uz veliki napor. Uzrok promene ponasanja kod dece je rezultat promena koje su se odigrale u poslednjih 30 godina. Elektronski mediji svojim vrlo agresivnim sadrzajima deci pruzaju negativan uzor. Uzrok neprimerenog ponasanja je i to sto se deca sve manje krecu i malo vremena provode u prirodi...
Vazan uzrok neprilagodjenosti ponasanja dece lezi u danasnjoj ishrani siromasnoj hranljivim sastojcima, zagadjenoj hemijskim materijama, kao i konzumiranje previse slatkisa... Navike u ishrani promenile su se u odnosu na one od pre dvadesetak godina... Danas se vise ne konzumira iskljucivo sezonska hrana, u svako doba godine na raspolaganju su nam sve namirnice. Previse se jedu visokokoncentrisane namirnice kao sto su mleko, sir, orasasti plodovi ili jaja, mnogo vise nego sto organizam moze da podnese... Novorodjencad se uglavnom doji vrlo kratko, pa im se na taj nacin uskracuje majcino mleko koje je za njih najprirodnija namirnica. Upravo se u fazi dojenja stvara osnov kasnijeg psihofizickog zdravlja. Umesto toga deci se daju industrijski proizvedene gotove kasice, hrana bez prirodnih vitamina i ostalih materija vaznih za razvoj i imunitet. Takva deca posloznija su alergijama i bolestima...
Najkobnija greska koju ljudi cine u ishrani je unos prevelik kolicine aditiva, prekomerne kolicine rafinisanih ugljenih hidrata (secer, proizvodi od belog brasna), prekomerne kolicine slatkisa i napitaka sa secerom, preteran unos visokopreradjenih gotovih jela (fast food) i mali unos prirodnih vitamina i ostalih hranljivih materija... Takva industrijska hrana ne steti samo telu vec i mozgu i nervnom sistemu jer dovodi do poremecaja mozdanog metabolizma sto se na kraju manifestuje kao poremecaj u ponasanju... Kad bismo iz jelovnika izbacili samo secer i hemikalije, to bi sigurno donelo osetno poboljsanje koje bi se odrazilo kao prijatna promena...
Alarmantan porast broja dece sa poremecajima u ponasanju povezan je sa industrijskom hranom, a povratak bakinoj kuhinji i zdravim navikama u velikoj meri moze da umanji te poremecaje. Osnovno obelezje ovih promena trebalo bi da bude potpuno napustanje industrijske hrane i okretanje svezim, prirodnim namirnicama. Veoma ima uticaja uzimanje sirove hrane (voca, povrca, klica) po mogucstvu organski gajene. Voce je vazno konzumirati na prazan stomak. Potrebno je izbegavati kravlje mleko i mlecne proizvode osim maslaca i pavlake, ne konzumirati integralne zitarice, posebno zob, dok jaja, orasasti plodovi, mahunarke i svinjetina mogu da se konzumiraju u malim kolicinama... Ono sto najvise brine roditelje je moze li potreba za kalcijumom kod deteta uopste da se zadovolji bez mleka? Kalcijuma ima u zelenom povrcu, vocu, orasastim plodovima i semenkama, sto ce u dovoljnoj kolicini, kod svakog deteta, da zadovolji potrebe za tim mineralom... Za razliku od kravljeg mleka i njegovih proizvoda, meso i riba, kao i namirnice bogate belancevinama, dobro se podnose, ali meso, svejedno ne treba dozviljavati kao zdravu i prekopotrebnu namirnicu... Unos mesa treba ograniciti sto je vise moguce, a uz njega je vazno jesti dovoljno povrca i sveze salate...
Poznato je koliko je unos dovoljne kolicine tecnosti vazan za razmenu materija i ciscenje organizma, a to se pre svega odnosi na obicnu vodu. Preporucuju se biljni cajevi, mineralna voda, nezasladjeni sokovi od voca i povrca, napitak od jabukovog sirceta i meda... Posebna paznja se pridaje Coca-Coli koje je obelezje modernog zivota i ishrane. Taj je napitak, medjutim, velika opasnost za zdravlje, o cemu ljudi uopste ne razmisljaju. Njen najopasniji sastojak je ekstremno jaka fosforna kiselina koja joj daje tipican ukus, a zatim velika kolicina secera, vestacke boje i arome. Razorno deluje na celokupan metabolizam i kod dece izaziva jake simptome poremecaja u ponasanju.
Izvor: casopis Vita
