[leonida]

Hvala svima.

Nisu mi jelovnici još kako treba.
Imam po par dana napade za slatkim, pa onda par dana izguram kako treba, pa ukrug ...
Trebaće vremena da dođem sebi.
Dobra stvar je da imamo neki nov štampač na poslu kojem moram maksimalno da se posvetim pošto je drugačiji od svih ostalih (direktna UV štampa na svemu i svačemu, tipa lap-topova, drveta, medijapana, hemijski, upaljača, kože...), pa sam trenutno posvećena isprobavanju štampe na različitim materijalima (i oduševljena rezultatima) i to me baš okupira, pa ni ne stignem da razmišljam previše.
Opet ... to što ne razmišljaš znači da si problem zaturio negde duboko u podsvest pa se to manifestuje blagim pokazateljima depresije ... one moje povremene groznice, želja za spavanjem, napadi za slatkim ... sve ono što sam kod sebe generalno uočila u stresnim periodima.
Očito mora da prođe još vremena da se vratim u normalu.
Glavni je problem što mi način razmišljanja još uvek nije organizovan, nekako stihijski živim ovih dana, a svi znamo da ishrana nije dobra ako nije unapred dobro isplanirana. Pošto sve znam, počeću zaista to da primenjujem.
Možda će zaista pomoći ako počnem da planiram i pišem jelovnike.

[narcisa]

Ja sam sigurna da bi pomoglo da pišeš jelovnike, jer sasvim je drugačije kada vidiš crno na bijelo šta si, kada i zbog čega jeo.
Vjerujem da je teško boriti se sa svim tim nedaćama, ali korak po korak isplivaćeš. Svakako ti nije u planu da se jedno jutro probudiš i shvatiš da imaš x kila više nego što želiš. Zato...pametno.
Fino je što imaš novu "igračku", dobro je dok te bar nešto zaokuplja da se ne prepustiš skroz.

[leonida]

Ja se dugo nisam javljala ... evo tek sad se vraćam u kolosek ... nažalost i mama me napustila 26 dana posle tate ... sve to je bilo više nego što jedan čovek normalno može da izgura ... da ne objašnjavam šta mi je sve prolazilo kroz glavu i koliko sam depresivna bila ... sve u svemu, rezultat je 2 kg više nego na tikeru i vraćanje na normalni kolosek ishrane tek juče ... psihičko stanje mi verovatno još neko vreme neće dozvoljavati redovno druženje na forumu ... javiću se kad god budem imala snage. Ali definitivno neću dopustiti da na bilo koji način ugrozim liniju do koje sam jedva došla.

[Yo-Yo]

Primi moje saucesce i za mamu. Razumem da ti je neopisivo tesko, ali je barem ona bila postedjena patnje za muzem.

2kg nije nista - ja toliko variram tokom dana, narocito kad se nalivam vodom. Usvojila si zdrave navike i uspela da koliko-toliko zadrzis zdrave navike uprkos svemu.

Svrati kad osetis zelju i potrebu - forum nece pobeci!

[ivaiva]

Primi moje saucesce....
Samo vreme koje prolazi donosi olaksanje u ovakvim situacijama.Drzi se!

[Bob77]

Primi moje iskreno saučešće.

[Debeliccka]

Iskreno saučešće. Jako je teško kada se takve stvari izdešavaju u tako kratkom roku, užasno...
Meni je ovo posebno osetljiva tema jer su mi roditelji prilično stari....

[VecaPereca]

Primi moje iskreno saucesce. I ja sam pre desetak godina izgubila tatu koji se razboleo i umro a manje od mesec dana. Tako da znam kako ti je. Ali izgubiti oboje za tako kratko vreme je zaista puno da se covek izbori. Drzi se i ne zaboravi da trebas i ti svojoj deci.

[leonida]

Hvala svima na podršci.
Ishrana ... nikako da se normalizuje. Posle one neuredne i nepravilne ishrane imam već par dana fazu da ne mogu da jedem, tj. jedem minimalno i zato što moram (da mi je neko rekao da ja od tuge neću moći da jedem ... ne bih mu verovala). Nadam se da će se sve normalizovati uskoro. Prosto ... sve je u glavi, pa i ishrana (a možda naročito ishrana). Kako je u mojoj glavi trenutno haos ... tako se taj haos očituje i na ostala polja mog života. Srećom pa ne idem na posao (spojila sam, prvi put u životu, praznike od Nove godine do Božića, ionako u ovo vreme nikad nema posla ...). Nadam se da će mi taj mini odmor pomoći da se presaberem i nastavim sa normalnim životom. Život ide dalje, nikad više neće biti isti, ali ja moram da naučim da živim u drugačijim okolnostima ...
Presabraću se ja, prolazila sam kroz svakakve krize u životu (što se u prethodnim periodima pretvorilo u moju gojaznost). Sad ovu krizu moram da rešim na drugi način ...

[dudank]

Moje saučešće.

Nadam se da polako sve dolazi na svoje mesto.

[Luna85]

Leonida moje iskreno saučešće
Ne mogu da verujem šta sam pročitala.

[leonida]

Sama sreća je da mi se sve ovo desilo pošto sam ojačala u prethodnom periodu, presabrala se, promenila prioritete u svom životu ... u procesu dijete promeniš i način razmišljanja, shvatanja života i ljudi oko sebe ... jednom rečju ojačala sam.
Ipak ... kriza ima, i naravno, ispoljavaju se baš na području ishrane ... 3-4 dana hranim se normalno, a onda dobijem napad želje za slatkišima (čista depresija). Uhvatim sebe tu i tamo da sedim i blenem u jednu tačku ... to definitivno nisam ja.
Mislim da sam se juče definitivno presabrala, pošto sam preključe imala jedan od tih napada ... onda sam se juče osvrnula oko sebe, ugledala svu tu prašinu i nered po kući, hrpu neopeglanog veša ... i krenula polako da pravim reda (odmah su i napadi gladi prestali). Znači, samo se moram uposliti nečim ... razmišljati o svakodnevnim stvarima i, naravno, planirati ishranu ... čim je ne isplaniram, katastrofa je u ovoj situaciji neminovna ...

[Yo-Yo]

Ne znam koliko ti je dostupno psiholosko savetovanje, ali u situacijama gubitka bliskih osoba dobro dodje neko ko ce umeti da te posavetuje na pravi nacin. Pri tom ne mislim nuzno na klasicnu psihoterapiju, vec na nekoga ko ima iskustva u vodjenju ljudi kroz proces zaljenja. Nekad i svestenik moze biti od velike pomoci, ako zna sta da radi. Ili prijatelj koji je u skorijoj proslosti imao slicna iskustva.

Zapamti: imas pravo, pa u neku ruku i obavezu, da ozalis roditelje. Ne mislim da imas obavezu da nosis crninu toliko-i-toliko dana/nedelja/meseci, da ne gledas TV, ne slusas muziku, ne smejes se. To po volji i zelji. Mislim na to da imas pravo na neopeglan ves. I prasinu. I brljanje u ishrani. Ali imas i jos jednu obavezu: da za svoje blizance budes tu jos dugo, dugo! Znam da su vec "veliki", studenti... Ali im trebas i trebaces im. Ziva, zdrava i raspolozena, da njih proguras kroz njihove tuge (jer to mame rade), bez obzira na ves i prasinu.

[VecaPereca]

Leonida, ja sam izgubila oca pre 11 godina. Umro je sa 60 god od raka pluca. Otisao je za 20-tak dana, od posete lekaru opste prakse do dana kada je umro. Krize su dolazile ali i prolazile. Nije mi lakse sada, ali sam naucila da zivim sa tom rupom koja ce verovatno vecno ostati. Treba da razmisljas kako roditelji kao i babe i dede u stvari nastavljaju da zive kroz nas. Naprimer, kada god mesim testo ja se setim moje bake koja je pogacu mesila svakodnevno, tacno se setim njenih ruku i ne, ne placem, vec mislim kako ona ustvari mesi to testo kroz mene.

I kao sto je Yo vec napisala, trebas ti jos svojim studentima, da im budes stub u mnogim momentima: zavrsetak fakulteta, nesrecne ljubavi, srecne ljubavi, zenidbe/udaje, poslovi, selidbe... A i treba da se naoruzas za beskonacno pravljenje palacinka za buduce unucice.

Nadam se da si pocela da radis sto moze da pomogne da se covek navikne na novonastalu situaciju.

[leonida]

Ma radim ... ali kako sam poluskoncentrisana to ide sporo ...

Neophodno je vreme da bi čovek prihvatio novonastalu situaciju.

Januar je meni inače težak ... posla nema (to je januarsko, a često i februarsko pravilo u mojoj delatnosti), troškovi u zimskom periodu veći, naiđu ovakvi-onakvi virusi koje ukućani pokupe (za divno čudo ove godine su mene lično zasad preskočili)... nakupi se razloga za nervozu ... a sad, naravno, imam i dodatni razlog ...

Zadnjih par dana je ishrana normalizovana, nadam se da će tako i ostati ...
U principu ako imam isplaniran ručak za taj dan i jedem na vreme ja stvarno nemam problema sa ishranom ... problemi nastaju kad zaboravim da doručkujem, a ručak se iz nekog razloga pomeri za večeru ... onda jako ogladnim i pravim gluposti ... kako za danas imam ručak (i unapred mu se radujem, kuvala sam opet onaj čuveni sekelji gulaš, ovaj put sa svinjskim mesom i malo kobasice umesto slanine) ne moram da razmišljam, ali ... moram već da planiram za sutra inače nastanu problemi ... kao što sam već rekla, kad se psihički koliko-toliko sredim sve će ići normalno.
Prosto ... previše je sve to što mi se izdešavalo sveže da bih mogla savršeno normalno da fukncionišem. Kažu da u proseku treba da prođe nekoliko meseci da se većina ljudi vrati u normalu ... koliko god sebe smatrala za jaku ličnost ... potrebno je i meni par meseci.