Luna, spominjanje đumbira u mom prethodnom postu je bilo šala na moj račun.... koliko sam dosadna sa đumbirom, a recept nema veze sa tim, kao što vidiš... (ali bez brige, imam ja još ,,opsesija,, osim đumbira)... Drago mi je zbog tvojih rezultata!
Narcisa, recept je zaista jedan od najglupljih svih vremena.
Inače ti neki saveti u tom ženablicu su vrlo često onako više za humor nego da ih čovek ozbiljno shvati (ili žena).. . zapravo, odlični su kao neka parodija na savete i recepte. Ili su ovako neke nebuloze a la farbanje palanki veštačkim bojama, ili su recepti tipa da ti treba šest puta više para za obično jelo nego što je prosečno normalno da se potroši, ili saveti tipa kako održavati dugu kosu kada je vrućina – vežite je u rep ili punđu (ajde, nikad se toga ne bih setila!) ili oni kolači od kupovnog keksa sa ubacivanjem čokoladnih bananica, nutele i gotove smese za x ili y (komplet sadržaj se sastoji od gotovih kupljenih industrijskih proizvoda)... Šou.
Pre neki dan smo se
Duda i ja ludo zabavljale i karikirale kada sam joj poslala link za neke ,,
praktične savete,,... suština tog glupog članka je u tome da svaku vrstu smeća ili otpada možete sačuvati jer će vam trebati za to i to... potpune budalaštine, otprilike poput one dijagnoze sakupljača smeća... Onda smo mi izmišljale savete te vrste i karikirale stvari (tipa čuvanja blistera od lekova jer mogu da posluže kao štitnici za bubuljice, čuvanje školjki od jaja i oblaganje vunom jer mogu da posluže kao grejači za jaja – ovo za muškarce, a bio i neki savet za žene koji je Duda izmislila, neki improvizovani grudnjak ali ne mogu sada da se setim.... i ostale gluposti)... Baš ću da pronađem taj famozni link od kojeg je počela cela zazezancija. Tako da ti članci ponekad dođu kao odlična zabava, sa sve onim komentarima čitalaca koji se nalaze ispod članka...
Dudo, ta varijanta sa lukom i đumbirom ti je veoma praktična, sviđa mi se ideja. Suština je zaista u tome da treba za sve pronaći što praktičniji način odnosno način koji će da nam štedi vreme i pojednostavljuje život. I može mnogo toga da se uradi.
Ja sam baš večeras nakon što sam stigla kući, odlučila da budem malo domaćica nakon dužeg odsustvovanja i lutanja... pa sam kuvala cveklu (i farbala ruke, posle ću valjda da farbam nokte i radim stvari koje normalne žene koje drže do sebe rade). Najveći deo sam skuvala i posle ogulila i isekla, dodala malo ulja za svaki slučaj da se ne bi ubuđalo jer to treba da bude zaliha za gotovo nedelju dana (kao prilog jelima). Par cvekli (cvekala) su bile malo oštećene pa ih nisam ubacivala u šerpu za kuvanje nego ostavila sveže. Probala sam da ih isečem na špagete onom spravicom koju koristim za špagete od tikvica ali pošto ide malo teško nastavila sam da ih sečem na listiće / listam (onom spravicom za guljenje krompira ili krastavca). Tom delu sam dodala ulje i malo sirćeta, toj svežoj cvekli. Cvekla je prelepa. To što povrćke ove vrste imaju znatno veći GI kuvane nego sveže me ne opterećuje jer to i nije bitno za nas koji nismo dijabetičari. U vodu za kuvanje sam dodala so jer sam posavetovana da je tako mnogo lepša. Verovatno je to tačno, ova je preukusna.
Zašto sve ovo pričam, ne zato što mislim da sam otkrila rupu na saksiji, nego sam razmišljala o jednoj temi dok sam se zezala sa cveklom u kuhinji (cvekla i ja nasamo u kuhinji, naši intimni trenuci inspirišu na razmišljanje)... Zaista se može jednom nedeljno odvojiti vreme i spremiti skoro sve što je potrebno za celu nedelju. Npr ovakva cvekla. Osim nje, mogla sam ja da skuvam (dok sam ovo gulila i seckala i divila se svojim rukama koje su izgledale kao da sam upravo zaklala neku životinju) i još nekog povrća, ne bih ništa više vremena potrošila (sa drugim vrstama povrća bi bilo znatno manje posla a i čistije ruke). Meso kad pečem ili bilo kako pravim (ja retko pržim šnicle) takođe uvek pravim za više dana. Sutra ću da pečem svinjski file (tako što ću da ga ubacim u rernu, premažem marinadom prethodno, a ja da sedim i pijem kafu dok to bude gotovo), tako da će i tog mesa biti za pet dana sigurno. Tako je mogla da dođe u obzir i neka čorba i nešto slično. Poenta je da je moguće fenomenalno organizovati ishranu sa trudom i gubljenjem vremena samo jednom nedeljno, i to da se ni u tom jednom danu ne potroši mnogo vremena. Sve ono što se ne sprema u ovom maniru, može da se spremi u ostalim danima ali baš na brzinu tako da ne predstavlja neki poseban posao nego usput. I tikvice često ispečem u ogromnoj količini (na papiru u rerni, klot) i onda kad ih slažem u kutiju dodajem ulje i malo začina, tako da i to bude prilog za više dana. Takve tikvice su mi najukusnije, a ulje im dodajem zato što ih ostavljam za više dana. Ili maslac pnekad.
Još sam ja i osoba koja uvek ima plan i program odnosno obaveze i za subotu i nedelju, tako da praktično nemam ni jedan slobodan dan pa opet uspevam na ovako neke načine da se dovijam i snalazim.... I nikakva sam domaćica. Lenja sam i osoba koja za sve traži brži i lakši način, jednostavniji... pa opet obezbedim sebi i redovne salate i povrće ovako ili onako, i uvek imam ispečen dvopek... Stvarno sve može da se pojednostavi pa čak i za ovakve kao što sam ja.
Za plavi patlidžan postoji onaj fenomenalni sistem... Oguli se, iseče na krugove / šnicle (ne baš tanko), posoli i pritisne nečim da se ocedi od tečnosti. Posle se peče u rerni na papiru ili idealno ko ima uslove napolju na nekoj ploči na vatri (kao kad se peku paprike za ajvar i slično, npr). Onda se takav patlidžan slaže u tegle a dodaje mu se ulje, sirće, začini, beli luk ko hoće i to je fenomenalna salata. Može dugo da stoji kao vrsta zimnice. Ili može da se samo malo poulji i ostavi u posudi kao prilog za ručkove tokom naredne nedelje pa da se onda podgrejava ko želi ili ne podgrejava ili koristi na bilo koji način. Ovakav patlidžan je fenomenalan, podseća na neke dobre gljive ili meso. Ili, nakon što je ispečen, tako klot može da se ostavlja u zamrzivač. Kad smo jednom prilikom pekli napolju na vatri bila sam oduševljena efektom... pa kad malo izgori i bude rešiji, to je nešto fenomenalno (i bez ikakvog začinjavanja, mažnjavala sam onako direktno sa pečenja i jela s nogu)...
Jednom smo ovaj patlidžan pravili kod mojih i poslužili jednoj gošći. Žena je, dok je jela, bukvalno tvrdila: ovo su ti pečurke!.
Ne znam šta mi bi...
Odoh da se malo bavim i nekim damskim radnjama...
Oglasila sam se kod Gige jer mi je uvek to bilo kao neki blam, činjenica da ne umem da vozim. Ali uvek kad čujem da ima još ljudi koji ne umeju, to mi je kao neka olakšavajuća okolnost 
. Ume od lepih da napravi manje lepe, valjda formira i forsira takve grupe mišića pa efekat i nije najpoželjniji. 
….
Mada ne teglica... teglica bi mi bila taman za jedan dan. 