Šta da ti kažem kad sam prvih 8-9 kila skidala dve i po godine. Ne ide lako kad nisi više u prvoj mladosti, a pogotovu sa sedećim poslom, a dodatno pogotovu kad si grešna duša koja voli pivo. Ali ostatak sam doslovno sljuštila za nekih 6-7 meseci ovde, i to čak bez preteranog odricanja od piFca (hvala mome milom forumu što je uvek imao razumevanja ), i sad sam tačno godinu dana na održavanju kilaže, kilo-dva-tri gore pa se vratim... to je onaj teži deo, ali bilo je tu mnogo eksperimenata s hranom, a bogme se radilo i na mišićima (nemam apsolutno nikakvu redovnu i zvaničnu FA, ali su uvedene brze šetnje i igranje, poneka dodatna vežbica za kičmu i noge), i ne mogu da se ne pohvalim da sam postigla da sad jedem sasvim pristojno a nema više gojenja. Dosta sam stvari upravo ovde naučila i primenila, a o podršci nema potrebe da pričam... jedino treba biti uporan kao mazga i ne odustajati svaki put kad se zakuca vaga, nego svaki put ispitati šta, zašto... pa polako menjaš malo sebe, malo dijetu, a usput malo i mrdneš goozom, i na kraju dođeš do nekog modela ishrane gde nisi gladan, i što je veoma bitno, gde nisi opterećen merenjem i brojanjem. Prvih meseci sam sve računala kao manijak, gledala sastav namirnica, merila, međutim u nekom trenutku uhvatiš ritam i više uopšte nema opterećivanja time. Eventualno poneki put sračunam kalorije kad je baš-baš neko žešće kalorično jelo, tipa kolača ili nekih besnih testenina, ali u kući se odavno više ne priča o hrani na taj način, jednostavno svi sad jedemo zdravije i organizovanije i to je sad normalno. Trenutno manje jedem jer sam manje pokretna, ali jelovnici mi inače nisu nimalo oskudni, i to i treba da bude neki cilj, a ne da osudiš sebe da ceo život kljuckaš kao ptičica. Sad sam razvezla preko svake mere, ali nadam se da sam ti ulila malo dodatne volje i motivacije. 
A s garderobom sam se ljuto zaj*******, zato što sam pobacala gomile predivnih stvari, još mi je ormar poluprazan...
Ali je bila ogromna radost kad sam proletos iskopala iz plakara haljinicu iz srednje škole (šivena pre cirka 25 godina) i obukla je. Ima sličica na 3. strani mog dnevnika, poslednja u nizu... znači, sve se MOŽE, prosto treba zaboraviti onu rečenicu "ja to ne mogu".I da ne zaboravim glavno... već dva dana vaga pokazuje 50,5.
Ali tiker još neću da menjam jer ne znam šta će doca da mi radi, možda mi opet sleduju nepokretni dani. D: jogurt s lanom i začinima
R: mandarine (normalan ručak izostavljen zbog dr)
U: neskafa sa 1,5 dl mleka, još jedna mandarina
U2: kriška mladog sira 100 g, malo kupusa
V: ćevapi (normalna porcija od 4 ćevapa, ne znam u gram), kupus salata, veeeelika čaša mleka
(Ona je Amerikanka) A ona sva ko breza vitka, tanka...Kraj mene izgleda ko pjenica...
Meni su i muž i najbolja drugarica pričali da sam baš leeeeepa... a kad sam smršala, oboje su zaključili da sam "u, je, stvarno bila k'o krava". Jednostavno nisu primetili da sam se na njihove oči ugojila dvadeset i kusur kila, njima sam uvek bila lepa, i zato ih više ništa ne slušam, nego verujem samo mojoj vagici. 
Nije to zbog drugih, prosto sam navikla. (Pošla u školu sa 17 kila... šta reći.)
)
. Što se mm tiče mogla sam do 200kg da doteram, uvek sam mu ista. Ponekad se dvoumim da li me voli , pa mu ne smeta ili me i ne primećuje 
