Neki me znaju od ranije, a sa nekima ću se upoznati...
Naglo sam se ugojila pred kraj 2013 godine i u par navrata sam pisala ovde sa željom da se rešim viška. U početku je to bio višak od 8 kg, da bi ubrzo i veoma naglo dostigao mnogo veću cifru. Greška mi je bila u tome što sam želela što brže to da postignem jer mi je velika kilaža koju sam dobila pretstavljala veliki šok, kako fizički, estetski, tako i psihički. Nisam mogla da prihvatim sebe takvu.
Tu su bila lutanja, od dijete do dijete, bilo je i uspeha ali ipak nedovoljno discipline i istrajnosti.
Moja najveća greška je bila ta što sam osećala stid. Bilo me je sramota što imam toliku kilažu i čak sam i ovde na forumu ćutala o tome. Izbegavala sam da kažem koja mi je kilaža jer sam se tako osećala prijatnije, ali problem nije bio samo na forumu. I u svom svakodnevnom životu sam izbegavala da izlazim napolje, zatvarala sam se u kuću, ali sam pravila male korake da se "oslobodim" i da shvatim da i ovolika imam pravo da lepo živim i da se prijatno osećam i pored moje debljine.
Prethodni put sam otišla sa ovog foruma zbog svoje osetljivosti. Sećam se nekih komentara, koji su verovatno bili malo šaljivi od nekih članova koje ne poznajem, ali su me tada u tom stanju povredili i ja sam rešila da ne pišem više niti da čitam komentare. Sada shvatam da sam bila preosetljiva i isuviše postiđena sobom.
Uvek sam se ja borila sa nekim viškom, ali to nikada do sada nije bio ovoliki višak i to me je nokautiralo.
Hvala Bogu, mnogo toga se promenilo. Jeste prošlo nekoliko godina, ali ja sada prihvatam sebe i ovakvu.
Zato i verujem da sam sada spremna za drastične promene, spremna sam da ih iznesem.Moje ime je Marina i ovde sam jer želim nešto da promenim. Ne nešto, nego sebe i svoju figuru da dovedem do željene. Pre tri dana sam započela ishranu sa manje uh uz dodatak mlečnih proizvoda. Počela sam sa 85,7 kg i sada imam 84,7 kg. To je dobar uspeh, znači da je krenulo. Što se tiče fizičke aktivnosti, to će uglavnom biti šetnje a posle ću ubaciti i neke vežbice.
Radujem se druženju sa svima vama, sigurna sam da će nam zajedno biti zanimljivije u borbi protiv kilograma i da će nam vreme brže ići.
). Izgled ( pa i debljina) uopshte nisu vazni (posle srednje shkole) verujte mi i shto se tiche mushkaraca (kad su u pitanju zene) a ni obratno. "PERSONALITY" je to shto odredjuje odnos sa ljudima ili shto bi rekli " sve je to u glavi". Ovde najdeblje i najruznije devojke imaju najzgodnije momke (da ne verujesh). 
) glavna motivacija je zdravlje i bolji rezultati pa tek onda izgled i zadovoljstvo izgledom. Shta god da je, tu motivaciju valja negovati 
Počela sam sa 85,7 kg a danas imam 83,6 kg. 
Mislim da mi neće biti problem da održavam kilažu, jer verujem da neću dozvoliti da mi se ovako nešto ponovo desi. Čim primetim 2-3 kg viška, odmah ću povući ručnu. Mislim da će mi biti lakše jer kada izgubim na kilaži moći ću mnogo lakše i više da se fizički aktiviram. Želja mi je da idem u teretanu, da upišem ples i da rekreativno idem na odbojku. A kada dođem do 78 kg počeću sa vežbama kod kuće. Sada kada sam probala da radim neke vežbe telo mi uopšte ne reaguje lepo na njih zbog velike kilaže. Zgrče mi se mišići i ne mogu da se oslonim na noge, a kada sam pokušala da radim trbušnjake nešto me je preseklo i nisam mogla da ustanem . Jedva sam nekako dopuzala do krevete, onako zgrčena i bolelo me je danima posle. 
Odmah preduzimam "neshto".Istina za sad ne narochito uspeshno ali bice jer necu da odustanem. Ma gde bre da odustanem kad sam taman suzila sve suknje , shorceve , pantalone i bluze 
Nisam ja to neshto vidno nabacila ( sve mi je u tom stomaku koji se malo naduo 
);