Evo mene opet... Valjda mi je nesto konacno kvrcnulo u glavi, pa dok me jos drzi, da otvarim novi dnevnik i pokusam da uradim nesto povodom...pa znate vec...
Istorijat: Pokusaja milion. Najbolji rezultat sam imala pre 4 godine, kada sam zahvaljujuci UN dijeti skinula 20-ak kg. To nije bas dugo potrajalo....U trudnoci sam se ugojila neverovatnih 40 kg-a, a nakon porodjaja-jos desetak
Bilo je pokusaja (naravno) da se sredim-pokusala jos par puta sa UN dijetom ali vrlo brzo bih odustala-sto zbog slabog efekta, sto zbog nedostatka motivacije...i jos kojecega. Sada: gledam ispred sebe broj od 123kg, i osecaj je strasan, ali je to moja krivica i moja je odgovornost da ucinim nesto povodom toga. Ako ni zbog cega drugog, onda zbog moje porodice... Deca neverovatno brzo rastu, i uce....
Osim mene, na ovo dugo putovanje krece i MM koji ima 110kg-a i puno problema sa varenjem i intolerancijom na odredjenu hranu.
Daklem, da rezimiram:
29 godina
tezina 123 kg
visina 167
E sad, sto se tice rezima ishrane-nisam pametna sta mi je ciniti.... Dok bude trajao post, ne bi da pocinjem ni sa jednom konkretnom dijetom, ali bi se drzala pravila iz Un-a, sto se tice dorucka i kombinovanja namirnica. Tako necu mnogo da odlutam. Posto ne mogu da ispostujem redosled dana, zvanicno, nisam na UN-u.
Svaki savet, kritika i podrska su dobrodosli
, vocni dorucak mi je bio melem. Od kad ustajem u 6, i nije bas tako divno. Jedva izdguram do 16h, kad inace rucamo jer MM tada dolazi s posla. Tako da,, posle one dve vocke, a pre rucka, moram jos nesto da gricnem-ili bude jabuka ili par badema, kikirikija....da ne bi skroz odlepila.
.
.
ali sigurno ovih dana