Odgovori 6 postova Stranica 1 od 1
Bolje i šećer nego aspartam !
  • lilit
    Bolje i šećer nego aspartam !

    od lilit » pre 13 godine

    U strahu od "kalorija" mnogi posežu sa proizvodima koji nose oznaku da su "bez kalorija" ili sa smešno malom energetskom vrednošću. Šećer u njima obično zamenjuju veštački zaslađivači koji su pojačivači arome, ugušćivači i dr. Pojačanje arome je mnogo opasnije, jer zavarava naše neurotransmitere, tako da stalno osećamo glad.

    Veštački zaslađivač sigurno nećemo jesti kao bombonu, samo zato što nam se jede nešto slatko, a nauka propisuje ograničene količine ovih dodataka u hrani koje ne štete zdravlju. Čak se i dijabetičarima, kojima je to nužno zlo ili korist, ograničava upotreba veštačkih zaslađivača.

    Ali, u današnje vreme ima mnogo ljudi koji će se pre zaleteti da popiju "dijetetski" i "niskoenergetski" napitak, nego da razmišljaju o onim drugim, neželjenim posledicama.

    Umesto korišćenja veštačkih zaslađivača, bolje pijte vodu ili iscedite omiljeno voće, zasladite medom po potrebi i uživajte u zdravom i finom napitku.

    Opasnost od aspartama

    Aspartam (Ekval, Nutravist) kombinaciju čini aminokiselina fenilalanina i aspartamske kiseline. Naime, u normalnim okolnostima aspartat (so aspartamske kiseline) ima ulogu neurotransmitera: tj. zahvaljujući njemu u mozgu se prenose informacije sa neurona na neuron. Međutim, kad je previše aspartata u mozgu, on ubija neurone, jer se pod njegovim dejstvom oslobađa previše kalicijuma, što je pogubno za naše ćelije.

    Fenilalanin je kontraindikovan za vreme trudnoće i zahteva izuzimanje iz ishrane, jer može da dovede do ekcema, mentalne retardacije i sl.

    Aspartam (E - 951) je ograničen na otprilike 400mg dnevno za prosečno tešku osobu. Ako ga toliko ima u litru nekog osvežavajućeg, bezalkoholnog pića, dete od oko 20kg, može da popije tek četvrtinu, to jest samo čašu dnevno. S te strane, i kupac bi morao da pazi na deklaraciju, kako ne bi imao štetnih posledica.
    Bez šećera, a više goji

    Sorbitol, manitol i ksilitol jesu prirodni šećerni alkoholi koji se u krvi apsorbuju sporije nego glukoza ili saharoza. Najveća zabluda kada je reč o ovim zaslađivačima leži u verovanju da oni nemaju energetsko- kalorijsku vrednost. Njih treba posmatrati isključivo sa proizvodima koji ih koriste. Proizvodi koji koriste ove zaslađivače imaju višu energetsku vrednost od onih pripremljenih sa običnim šećerom! Uvek treba proveriti etiketu na proizvodu. Činjenica da na nekom proizvodu piše ne "sadrži šećer", ne znači da je ujedno i niskokaloričan.

    Žvaka - za ludaka

    Bez obzira na to koji brend žvake odaberete, lako se može desiti da dok ih žvaćete progutate i dosta vazduha, što kasnije dovodi do stvaranja gasova u stomaku i nadimanja. Kao veštački zaslađivač u žvakama se najčešće koristi sorbitol, koji odvlači vodu u debelo crevo i čak i u sasvim maloj količini može da izazove nadutost, a u iole većoj čak i dijareju (na paketićima žvaka koje sadrže sorbitol obično i stoji upozorenje - sitnim slovima kao i sve ostalo - da preterano konzumiranje može izazvati dijareju).

    Gde se sve koristi aspartam...

    - žvakaće gume
    - vitaminske i šumeće tablete
    - pekarski proizvodi
    - gumi-bombone
    - lizalice i poslastice
    - sokovi i osvežavajuća bezalkoholna pića
    - slatkiši
    - proizvodi za dijabetičare
    - čak i u nekim lekovima i pomoćnim lekovitim sredstvima

    izvor
  • Korisnikov avatar
    Ella
    Amater
    Amater
    Postovi:400
    Pridružio se:pre 13 godine
    Horoskop:Aries
    Kontakt:

    Šećer - prednosti i nedostaci

    od Ella » pre 13 godine

    Potreba za šećerom je urođena i smatra se da potiče od ishrane majčinim mlekom koje je slatko. A i šta bi bila hrana bez šećera? Čokolada bi imala gorak ukus, bombona ne bi ni bilo, banane bi bile brašnjave, a mleku bi nedostajala punoća ukusa. Šećer daje hrani ukus, a u organizmu razvija energiju.

    Na tržištu postoji nekoliko oblika šećera. Rafinirani šećer prolazi potpunu obradu, pa je zbog toga bele boje (kristalni beli šećer dobiva se od šećerne trske i šećerne repe). Ako sadrži nešto vode, može se oblikovati u razne oblike. Šećer u prahu je fino usitnjeni rafinirani šećer. Kandis šećer sastoji se od prilično velikih kristala šećera i može biti beli ili smeđi. Najviše se koristi za zaslađivanje čaja.
    No, ima i drugih vrsta šećera: mlečni šećer (laktoza), voćni šećer (fruktoza) sadržan je u voću, a velik udio grožđanog šećera (glukoza) nalazi se u grožđu. Javorov sirup dobiva se zarezivanjem kore javora i sadrži 60 do 70 posto šećera. To je aromatična poslastica koja ima veliku kalorijsku vrednost te ga treba konzumirati u ograničenim količinama.
    Kalorije koje ne debljaju - Postoje i supstancije koje su i do nekoliko stotina puta slađe od šećera, dobivene su hemijskim putem (veštačka sladila) ili se nalaze u prirodi, a industrijski se proizvode hemijskim putem (polioli). Polioli se samo neznatno i polagano iskorištavaju prolaskom kroz probavni sistem i imaju manju energetsku vrednost od šećera. Za razliku od njih, veštačka sladila nemaju kalorijske vrednosti. Takođe ne uzrokuju povišenje šećera u krvi i lučenje insulina, pa ih mogu koristiti i dijabetičari. Iz skupine veštačkih sladila samo aspartam ima energetsku vrednost jednaku šećeru, no budući da je 200 puta slađi od šećera, potreban je u malim količinama, pa njegova kalorijska vrednost nije od nekog značenja. Zaslađivači mogu biti u obliku praha, tableta i tekućine. Svi su, osim aspartama, otporni na visoke temperature, pa se očuvaju tokom kuvanja ili pečenja.
    Stevija - novi zaslađivač iz Južne Amerike - Južnoamerički Indijanci od davnine su upotrebljavali listove biljke stevija za zaslađivanje. Slatka komponenta koja se dobiva iz listova stevije, steviozid, do 300 puta je slađa od saharoze i nema kalorijsku vrednost.

    Je li smeđi šećer nutritivno kvalitetniji od belog? - Uobičajena je pretpostavka da je smeđi šećer, zbog sadržaja minerala i vitamina, nutritivno potpunija namirnica od rafiniranoga belog šećera. Smeđi šećer uistinu sadrži te sastojke, ali u toliko malim udelima da te količine nemaju nikakva značenja u dnevnom unosu vitamina i minerala. Smeđi šećer ipak ima bolji ukus od belog zato što sadrži karamelizirani sirup koji ima ukus slada. Prema energetskoj vrednosti i sastavu ugljinih hidrata, beli i smeđi šećer se ne razlikuju. Takođe, grožđani i voćni šećer nisu ništa zdraviji od uobičajena belog kristalnog šećera.
    Dijabetičari trebaju izbegavati šećer - Više od 10 posto dnevnoga energetskog unosa dolazi od šećera, a to je 30 - 50 g dnevno. Tu se ubraja i skriveni šećer, tj. šećer iz namirnica, prisutan, primjerice, u pecivu ili voću. Pravilo je jednostavno: izbegavajte šećer tamo gdje ga možete lako uočiti. Pritom pijte kafu ili čaj zaslađen zaslađivačem, a voćni sokovi mogu biti i bez šećera, zaslađeni veštačkim zaslađivačima. Gotovo svaki recept za izradu kolača i slastica sadrži šećer, no potrebna se količina šećera može prepoloviti, a da se ne izgubi na kvaliteti i ukusu.
    Uzrokuju li veštačka sladila rak? - Ta je tvrdnja posledica istraživanja ciklamata provedenog na štakorima prije otprilike 40 godina. Kasnija istraživanja pokazala su da ciklamat i sva ostala veštačka sladila (acesulfam, saharin, aspartam, taumatin) ne uzrokuju rak. Ipak, zbog zdravstvene sigurnosti određene su njihove dopuštene dnevne količine.
    Imaju li veštačka sladila loš ukus? - Veštačka sladila imaju karakterističan ukus. Tako saharin nakon konzumiranja ima blago gorak ukus, a taumatin ukus kao lakriz bomboni. Da bi se izbjegao loš metalan ukus, sladila se međusobno mešaju i tako popravljaju i nadopunjuju ukus ostalih. Veštačka sladila zbog toga ne treba koristiti u prevelikim količinama.
    Debljaju li veštačka sladila? - Upravo suprotno. Sladila nemaju energetsku vrednost i pomažu pri redukcijskim dijetama. Tako čaša vode (2 dcL) zaslađena šećerom ima 65 kcal, a limunada zaslađena sladilom ima četvrtinu, tj. 15 kcal. Kašičica šećera (5 g) ima oko 20 kcal, a tableta zaslađivača gotovo nijednu kaloriju.
    Je li med zdraviji od šećera? - Zbog sadržaja vitamina i minerala med je zdrava namirnica. Međutim, zastupljeni su u vrlo malim količinama koje u dnevnim potrebama za vitaminima i mineralima ništa ne znače. Med se sastoji od oko 80 posto šećera, i to uglavnom od šećerne komponenete od koje je sastavljen grožđani šećer (glukoza), voćni šećer (fruktoza) i malo gradivne komponente belog šećera (saharoza), a ostalo je voda. Porcija meda (20 g) ima otprilike 15 g šećera.

    Šećer deblja samo u prekomernim količinama - Često ne možemo shvatiti zašto neko ko učestalo jede čokoladne bombone, karamele i šaumšnite ostaje i dalje mršav. No, vitkost ne zavisi samo o slatkim slasticama. Novija istraživanja upozoravaju da nije samo šećer uzrok suvišnim kilogramima, nego i prevelik unos energije hranom koja se ne uspeva u potpunosti iskoristiti nego se taloži u zalihama masnog tkiva. Glavni krivac za to nije šećer nego mast, i to uglavnom namirnice bogate masnoćom, kao što su kobasice i mlečni proizvodi s visokim udjelom masti te prekomjerna upotreba masti i ulja prilikom prženja jela.
    Zapaženo je da osobe s prekomernom telesnom težinom unose više masti, a manje ugljenih hidrata. Ugljene hidrate, među kojima je i šećer, organizam iskorištava ponajpre kao izvor energije, što znači da se više iskoristi, a manje uskladišti u masno tkivo. Jede li osoba više masti nego što je potrebno, više će se uskladištiti na bedrima i trbuhu.
    Ugleni hidrati su vredni hranjivi sastojci i svakodnevno ih treba konzumirati radi opskrbe mozga energijom. Barem 10 posto dnevnih energetskih potreba treba poticati od ugljenih hidrata (minimum), u što je uključen i šećer koji se nalazi u sastavu namirnica, npr. šećer iz voća i deserta, kao i kristalni beli šećer kojim zaslađujemo kafu. Osoba koja dnevno treba oko 2400 kcal, uzima oko 30 g šećera. Sportisti trebaju više energije, pa i više ugljenih hidrata. Složenih ugljenih hidrata (sadržanih u voću, povrću, žitaricama, tjestenini, cerealijama, grahu) uopšteno unosimo premalo. Prema nutricionističkim podacima, muškarci trebaju više od 40 posto, a žene više od 45 posto ugljenih hidrata u sastavu svog dnevnog unosa nutrijenata.
    Pušači imaju veću potrebu za slatkim - Uzimanje manjih obroka u većem vremenskom intervalu izaziva glad, pa se poseže za namirnicama koje brzo daju energiju (šećer). Isto je kod pušača, jer cigarete prikrivaju apetit. Retkim uzimanjem hrane smanjuje se nivo šećera u krvi i javlja potreba za slatkim.

    zdravi i lepi
  • lilit

    Zasladjivaci debljaju !

    od lilit » pre 13 godine

    Američki naučnici su iz pokusa sa štakorima zaključili da dugoročno gledajući, sladilo bez kalorija deblja više od šećera.

    Prilikom pokusa sa štakorima, američki naučnici Susan Swithers i Terry Davidson iz Indiane (SAD) su zaključili da su se štakori koji su konzumirali hranu zaslađenu sladilom, brže udebljali od štakora čija hrana je bila zaslađena običnim šećerom.

    Konkretnije rečeno, štakore su hranili jogurtom koji je kod jedne grupe štakora bio zaslađen sladilom a kod druge grupe zaslađen šećerom.

    Istovremeno su pratili i unutrašnju temperaturu koja se kod jačeg probavnog procesa više poveća. Međutim, štakori koji su jeli jogurt zaslađen sladilom, brže su se udebljali. Osim toga je zaključeno da je njihova unutrašnja temperatura prilikom probavnog procesa bila niža od temperature štakora koji su jeli jogurt, zaslađen šećerom.

    Iz ovog se može zaključiti da za tijelo kombinacija slatkog sa nedostatkom kalorija djeluje zbunjujuće i nelogično. Stoga tijelo ne probavlja tom jačinom, kojom bi trebalo pa se osoba koja konzumira nekaloričnu slatku hranu ustvari brže udeblja. Osim toga, organizam nakon konzumacije ovakve slatke hrane traži više slatkih proizvoda nego u normalnim slučajevima, a ova potreba se nažalost zadržava i kada se ponovo prijeđe na kaloričnu slatku hranu.

    Naučnici tvrde kako bi svaka osoba koja bi bila svjesna ovog problema ustvari mogla regulisati ovo stanje. Međutim, američke studije su dokazale da se uvođenjem dijetalnih napitaka povećao broj pretilog stanovništva.

    Također su naučnici zaključili povezanost između povećane konzumacije dijetalnih napitaka i povećanog rizika od taloženja masnih naslaga u području trbuha, visokog krvnog pritiska i rezistencije na inzulin.

    Kod: Obeleži sve

    newvision.ba
  • Korisnikov avatar
    Anatema
    Početnik
    Početnik
    Postovi:90
    Pridružio se:pre 11 godine
    Lokacija:Smed.Palanka

    Re: Bolje i šećer nego aspartam !

    od Anatema » pre 11 godine

    Veštački zasladjivači jesu niskokalorični, ali su slabe nutritivne vrednosti.
    Mnogi od njih (pa možda i svi) su štetni za organizam.
    Zato je i bolje manja količina šećera, nego veštačkih zasladjivača.
    A tu je i , kao druga opcija, med. :hi-fi:
    Slika
    "Sudbina nije stvar slučajnosti, već je stvar izbora; to nije nešto što treba čekati, već nešto što treba postići."
  • lasata
    Urednik
    Urednik
    Postovi:3874
    Pridružio se:pre 13 godine
    Lokacija:Novi Beograd

    Re: Bolje i šećer nego aspartam !

    od lasata » pre 11 godine

    Vestacki zasladjivaci nisu slabe vec nikakve nutritivne vrednosti a stetni su svi redom... A sto se secera i meda tice tu nema poredjenja jer med ima sasvim drugaciji metabolicki proces u organizmu od secera... 8)
    "...i svaki put kad budeš komadić sebe dao i svoje snove svetu po vetrovima slao, ličiće jutro na tebe više nego na druge..." Mika Antić
  • Korisnikov avatar
    Anatema
    Početnik
    Početnik
    Postovi:90
    Pridružio se:pre 11 godine
    Lokacija:Smed.Palanka

    Re: Bolje i šećer nego aspartam !

    od Anatema » pre 11 godine

    Da, u pravu si - ne mogu se porediti. Ali, svakako su oba bolja varijanta od veštačkih zasladjivača. :)
    Slika
    "Sudbina nije stvar slučajnosti, već je stvar izbora; to nije nešto što treba čekati, već nešto što treba postići."
Odgovori 6 postova Stranica 1 od 1

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 5 gostiju