Atletsko stopalo (poznatije kao: Sindrom atletskog stopala) je, kako sam naziv ukazuje, otkriven među sportistima. Mnogi sportisti su primetili da se njihove noge neprijatno mirišu čak i nakon temeljnog pranja i redovnog održavanja.

Nakon velikog broja pritužbi i postavljenih pitanja, sprovedeno je istraživanje i rezultati su bili više nego iznenađujući. Otkriveno je da se radi o gljivici koja parazitira na stopalima. Pošto su se sportisti prvi pojavili sa pritužbama, dobili su čast da obolenje koje ova gljivica prozrokuje zauvek nosi njihov ime. Tako je otkriveno i u knjige zavedeno oboljenje koje se zove Atletsko stopalo (Tinea pedis).

Gde se manifestuje atletsko stopalo

Bolest se manifestuje na nogama, u prvom redu, stopalima, između nožnih prstiju, na noktima noge i tabanima. U retkim slučajevima može se desiti manifestacija i na rukama.

Najčešći simptomi

  • Svrab i bockanje između prstiju praćeno osećajem gorenja na bolnom mestu;
  • Svrab i bockanje na samom tabanu;
  • Žuljevi koji svrbe;
  • Promena u boji kože;
  • Koža postaje gruba i kruta;
  • Nokti postaju grubi, tvrdi i teško se seku;
  • Karakterističan neprijatan miris koji se čak i nakon pranja teško uklanja.

Uprkos svom imenu – atletsko stopalo se javlja i kod onih koji nisu sportisti. Naime, velik deo populacije, ima u manjoj ili većoj meri problema sa ovim gljivicama. Bolest se lako i brzo prenosi – dovoljan je dodir sa zaraženom površinom ili osobom koja je zaražena.

Iz gore navedenog se može zaključiti da nema osobe na ovom svetu koja nije došla u kontakt sa ovom gljivicom. Dovoljno je prošetati bos po bilo kojoj površini i rizikujete kontakt sa ovom gljivicom. Opet, vraćamo se na sportiste koji bosi hodaju po svlačionici i kupatilu. Ukoliko se ne bavite sportom i dalje postoji rizik od oboljenja.

Načini na koji se još može zaraditi atletsko stopalo

  • Ići bos po javnim površinama;
  • Bazen;
  • Koristiti peškir ili čarape od zaražene osobe;
  • Mokre noge;
  • Nositi obuću koja steže i obuću u kojoj stopalo ne može da „diše“.

Bolest sama po sebi nije smrtonosna ili opasna po život ali ukoliko se ne leči postoji šansa da dođe do komplikacija. Komplikacije nastaju kada se pojave otvorene rane i pucaju žuljevi. U ovakvim slučajevima vrata se otvaraju za bakterije raznih vrsta i fela koje mogu da naprave čitav haos o organizmu čoveka.

Sprečavanje

Kada se priča o sprečavanju može se slobodno reći da je pola problema rešeno. Neophodno je održavati čistoću stopala i paziti gde se gazi. Konkretno, mere koje se mogu preduzeti su:

  • Redovno pranje nogu vodom i sapunom;
  • Sušenje nogu, pogotovu sa akcentom na sušenje kože između prstiju;
  • Ne menjati i ne deliti čarape i peškire. Nije moguće znati ko je zaražen ovom gljivicom;
  • Nositi papuče ili japanke na javnim mestima kao što su svlačionica, zajednička kupatila i bazeni;
  • Birati čarape koje mogu da „dišu“. To znači da čarape koje nosite treba da sadrže veliki procenat pamuka i što manje sintetike.
  • Ukoliko nosite sintetičke čarape koristite one koje suše stopalo tj. izvlače znoj iz noge;
  • Suva obuća;
  • Više pari obuće koje ćete menjati tokom nedelje.

Lečenje atletskog stopala

Ukoliko primetite neke od simptoma nemojte se preterano uznemiravati. Postoji velik broj proizvoda koji su dostupni i priuštivi za rešenje ovog problema. Lekovi se mogu naći u svakoj apoteci u vidu sprejeva, praha i kreme.

Takođe treba naglasiti da postoje i alternativni načini lečenja ove bolesti. Prema istraživanju koje je 2002. objavio australijski list alternativne medicine pokazalo se da je rastvor koji se sastoji od 50% vode i 50% ulja čajnog drveta u više od dve trećine slučajeva uklonio gljivicu u potpunosti. Dovoljno je umočiti noge u rastvor i tako provest pola sata.

Druga metoda koja se može primeniti je upotreba rastvora vode i sirćeta u istom pola-pola odnosu. Ova metoda je veoma poželjna za primenu kada pukne žulj.

Ne zaboravite, ova gljivica nije prirodni saputnik našeg tela koji se previše namnožio (kao što je recimo kandida) već neželjeni gost koga treba odstraniti.

I malo zanimljivosti…

Stari narodni lek za ovo gljivično oboljenje je upotreba urina. Naravno, sopstvenog kojim se „zalije“ obolela regija i, prema predanju, gljivice bi trebale da budu kao rukom odnesene… ili je možda bolje reći: kao vodom odnesene…