Ništa tako ne iscrpljuje i ne razara
čoveka, kao dugotrajna fizička neaktivnost
ARISTOTEL
U svakodnevnoj jurnjavi za poslom i zaradom
izlažemo se prekomernim nervno-emocionalnim naprezanjima.
Pri tome sve više zanemarujemo osnovne potrebe našeg organizma:
jedemo neredovno i često preobilno, premalo spavamo, nedovoljno
se odmaramo, mnogo pušimo, neumereno pijemo. Stalno smo napeti,
preopterećeni i umorni. Osećamo sve više zdravstvenih tegoba
i smetnji. Ne vodimo dovoljno računa o svom zdravlju. Uglavnom
se ponašamo kao "potrošači" a premalo i retko kao
"proizvođači" svoga zdravlja.
ŠTA JE ZDRAVLJE?
Zdravlje je stanje potpunog, fizičkog, psihičkog
i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. Savremena
nauka kvanititativno definiše zdravlje kao sumu "rezervnih
kapaciteta" osnovnih funkcionalnih sistema. U tom smislu
treba da razmislimo da li svojim načinom života samo trošimo
i smanjujemo rezerve zdravlja i da li dovoljno činimo da očuvamo
i unapredimo svoje zdravlje. Zdravlje nije samo naše vlasništvo.
Zdravlje nismo samo nasledili od naših predaka, već smo ga
i posudili od naših potomaka. Svojim ponašenjem, načinom života
i odnosom prema zdravlju ne utićemo samo na svoje zdravlje,
nego umnogome na život i na zdravlje naše dece, naših unuka
i praunuka.
Dužina života i rezerve zdravlja nisu opredeljeni
samo nasleđem. Na njih umnogome utiću i drugi faktori, pre
svega, način i uslovi života i rada. Zdravlje savremenog čoveka
najviše ugrožavaju preobilna i neadekvatna ishrana, nedovoljna
fizička aktivnost, stresna preneprezanja, zagađenja životne
i radne sredine i štetne navike.
Prekomerna ishrana u kombinaciji sa hipokinezijom
i prekomernim nervno-emocionalnim opterećenjima uzrokuje najveći
broj savremenih bolesti civilizacije: obolenja mišićno-koštanog
sistema, bolesti srca i krvnih sudova, organa za disanje,
varenje i različita nervno-emocionalna obolenja.
Kretanje, optimalna fizička aktivnost, je uslov
za očuvanje čovekovog zdravlja i normalnog funkcionisanja
organa, sistema i čovekovog organizma u celini. Svako prekomerno
ograničavanje motorne aktivnosti u protivurećnosti je sa čovekovom
biološkom prirodom. Ono izaziva raznovrsna narušavanja i rastrojstva
funkcija najvitalnijih organa i sistem organizma, koja su
u početku samo funkcionalnog, a kasnije i organskog karaktera.
Nedostatak optimalne fizičke aktivnosti najbolje i najlakše
možemo da nadoknadimo kroz odgovarajuće programe sportske
rekreacije.
SPORTSKA REKREACIJA - EFIKASAN LEK
Programi sportske rekreacije ostvaruju višestruko
pozitivan uticaj na organizam savremenog čoveka. Efekti programa
sportske rekreacije, u osnovi, mogu da se ispoljavaju u dva
pravca:
- prevencija, očuvanje i podizanje opšteg nivoa:
zdravlja, fizičkih, funkcionalnih i radnih sposobnosti,
efikasan odmor, oporavak, relaksacija, zabava i razonoda;
selektivni,
- ciljani uticaji: prevencija i/ili ublažavanje
akutnog zamora; odmor, oporavak, prevencija, ublažavanje
i/ili otklanjanje hroničnog zamora (antizamor programi);
optimizacija telesne mase - prevencija i lečenje gojaznosti;
optimizacija lokomotornog aparata - prevencija, ublažavanje
i/ili otklanjanje napetosti i bolova opšteg i lokalnog karaktera;
optimizacija kardio-vaskularnog sistema - jačanje srčanog
mišića, povećavanje elastičnosti krvnih sudova; antistres
programi - prevencija, ublažavanje i/ili otklanjanje nervno-emocionalne
napetosti: poboljšavanje opšteg samoosećanja, snižavanje
uznemirenosti i depresivnih stanja, snižavanje osetljivosti
nervnog sistema na stres, opuštanje, relaksacija.
Ako želimo da sačuvamo zdravlje; unapredimo
sposobnosti; preveniramo, ublažimo i otklonimo mnoge zdravstvene
tegobe i smetnje; da se bolje osećamo; da lakše i više radimo,
moramo nastojati da otklonimo ili stavimo pod kontrolu morbogene
faktore - pušenje, alkohol, stresna prenaprezanja i druge
faktore koji ugrožavaju zdravlje, i povećamo uticaj faktora
koji čuvaju i unapređuju zdravlje. Sistematsko vežbanje, pravilan
izbor i upražnjavanje primerenih programa sportske rekreacije
je fiziološki najefikasniji i najprirodniji način očuvanja
i unapređenja zdravlja.
Kretanje je važna karakteristika života. Zato
je mišićna aktivnost najbolji fiziološki način za stimulaciju
različitih sistema organizma. U toku mišićne aktivnosti angažuju
se svi organski sistemi, intenzivira se metabolizam - povećava
se kiseonička potrošnja, intezviraju se pojedini biohemijski
i fiziološki procesi. Organizam kompleksnim biohemijskim,
fiziološkim i psihološkim reakcijama odgovara na primenjena
opterećenja. To je proces brze - trenutne adaptacije organizma
na primenjena opterećenja u toku programa sportske rekreacije.
Brze adaptacione promene dešavaju se na nivou fizioloških
adaptacionih mehanizama. Višestrukim - sistematskim ponavljanjem
primerenih programa sportske rekreacije obezbeđuje se dugortrajna
- stabilna adaptacija, koja se karakteriše morfofunkcionalnim
strukturnim promenama na nivou čelijskih struktura, tkiva,
organa i pojedinih organskih sistema. Paralelno sa time usavršavaju
se mehanizmi regulacije kako u radu pojedinih organa, organskih
sistema i sistema organizma u celini.
Uticaj mišićne aktivnosti je toliko dubok i
svestran da menja aktivnost genetskog aparata, bitno utiće
na bioseintezu belančevina. Mišićne belančevine se razgrađuju
konstatnom brzinom. Period poluraspadanja ovih belančevina
je 30 dana. To znači da se svakih 30 dana raspadne 50% belančevina
naših mišića. Istovremeno se vrši sinteza novih belančevina.
Međutim, intenzitet procesa sinteze novih mišićnih belančevina
nije konstanat. On zavisi od obima, karaktera i intenziteta
mišićne aktivnosti, odnosno od trofičkih procesa u mišićima.
Ako su mišići neaktivni, na primer, noga imobilisana u gipsu,
sinteza novih belančevina je usporena, a raspadanje se odvija
konstatnom brzinom. Posledica toga je atrofija mišića.
Programi sportske rekreacije kompleksno utiču
na organizam i doprinose razvijanju mehanizma opšte adaptacije,
usmerenog posebno na energetsko i trofičko obezbeđivanje specifičnih
homeostskih reakcija. Sistematskom primenom odgovarajućih
programa sportske rekreacije doprinosi se funkcionalnom i
strukturnom prestrojavanju pojedinih organa i sistema, proširivanju
njihovih funkcionalnih mogućnosti, usavršavanju njihovih regulatornih
mehanizama.To ima veliki značaj za prevenciju i održavanje
zdravlja, povećavanje radnih sposobnosti, otpornosti organizma
na delovanje štetnih uticaja. Ovi programi, takođe, doprinose
otklanjanju ili usporavanju procesa prevremenog starenja,
snižavanju rizika od pojave i razvoja mnogih bolesti, pre
svega bolesti srca i krvnih sudova. Sistematska primena programa
sportske rekreacije razvija adaptiranost - stanje koje odražava
stepen spremnosti organizma za najefektivnije izvođenje mišićnog
rada.
MEHANIZAM OPŠTE ADAPTACIJE
Programi sportske rekreacije efikasno doprinose
razvijanju nervno-mišićnog sistema, povećanju snage, brzine,
fleksibilnosti i izdržljivosti i pozitivno utiču na aktivnost
mnogih drugih organa. U toku sportsko-rekreativnih aktivnosti
obim cirkulirajuće krvi može da se poveća 40-60 puta u odnosu
na stanje u mirovanju. Time se obezbeđuje bolje snabdevanje
aktivnih mišića i svih organa i sistema kiseonikom i hranljivim
materijama, znatno se poboljšavaju trofički procesi.
Programi sportske rekreacije ostvaruju značajne
efekte na mehanizam opšte adaptacije, što se posebno odražava
na:
- Usavršavanje funkcija centralnog nervnog
sistema i nervne regulacije funkcija organa i sistema i
organizma u ucelini;
- Povećavanje funkcionalnih sposobnosti i stabilnosti
endokrinog sistema;
- Povećavanje energetskih potencijala organizma;
- Proširivanje mogućnosti transporta kiseonika;
- Optimalizaciju oksidativnih procesa, pojačano
formiranje mitohondrija i ekonomizacija razmene materija;
- Intenziviranje korišćenja masti kao energetskog
izvora i smanjenje opšte količine masnog tkiva u organizmu.
|
