Prejedanje
Big Eating Disorder
(prejedanje) je poremećaj kod koga je karakteristično uzimanje
velike količine hrane tokom obroka u epizodama, koje se dešava
najmanje dva puta nedeljno. Pod velikom količinom hrane podrazumeva
se da je to količina koju druga osoba, slične dobi i građe,
nisu u stanju da pojedu u kraćem vremenskom roku.
Ovaj poremećaj u ishrani identifikovan je 1959.
godine ali je zvanično priznat 1994. godine. Prejedanje je
psihosomatski poremećaj, što znači da se prejedanjem želi
potisnuti neka neprijatna emocija. Ta emocija može biti prepoznatljiva
za osobu, ali isto tako može biti i neprijatna emocija (ili
više njih) toliko duboko potisnuta da sem uz vođenje stručne
osobe, ne moče ni da je prepozna. BED je sličan opsesivno-kompulzivnom
poremećaju. Istraživanja nas upućuju na to da je ovaj poremećaj
posledica uslovljavanja i učenja posebnog obrasca ishrane
još iz najranijeg detinjstva. Česti smo svedoci da roditelj
hranom umiruje dete. Ovo je začaran krug utehe od svakodnevice,
stresa, depresije, nemoći itd, koja kreće sa epizodama prejedanja
a nastavlja se sa mržnjom prema samom sebi. Tu se krug zatvara
i okreće, sve dok osoba ne shvati da ima problem, a samim
tim potrazi stručnu pomoć.
Posledice ovog poremećaja su uglavnom gubitak
samopoštovanja, depresije... Dolazi do velike telesne težine
koja pokreće osećaj sramote i povlačenje u sebe. Sprovodi
razne dijete, uglavnom nezdrave gde jo-jo efekat pojačava
beznađe.
Ovaj poremećaj se leči prvenstveno psihoterapijom
i kada se dođe do određenog pomaka u spoznaji sebe, ukljucuju
se i ostali lekari kao na primer nutricionisti koji treba
da ukažu kako na nepravilnost ishrane tako i da poduči osobu
zdravoj ishrani.
Čitajte
više o bulimiji >>>
Čitajte
više o anoreksiji >>>
|
