|
U spanaću, kupusu i blitvi pet do deset puta
više nitrata od dozvoljene količine, upozorava profesor Dragi
Stevanović, s beogradskog Poljoprivrednog fakulteta.
U plastenicima i malim zasadima proizvodi se
povrće i voće "obogaćeno" nitratima, teškim metalima,
olovom, kadmijumom, radioaktivnim uranom... Ove po zdravlje
ljudi štetne hemijske materije u lisnato povrće i voće dopevaju
putem mineralnih pa i organskih đubriva koje u Srbiji prodaje
više od 40 svetskih kompanija. Ova mineralna đubriva koriste
se, doduše, za sada na malim površinama (od 5 do 10 odsto)
mimo kontrole države.
Kako upozorava profesor Dragi Stevanović, sa
katedre za agrohemiju i fiziologiju biljaka Poljoprivrednog
fakulteta, i do 70 odsto lisnatog povrća prezasićeno je sastojcima
iz đubriva koje biljke ne prerade.
"Najviše je nitrata koji se u
organizmu mogu pretovriti u kancerogene nitrozamine, a u spanaću,
kupusu i blitvi, nalazimo ih u pet do deset puta većim količinama
od zdravstveno dozvoljenih. U laboratorijama smo pronašli
od dva pa do 200 miligrama urana u kilogramu povrća, a kadmijuma
od 20 do 30 odsto na kilogram što je više nekoliko puta od
dozvoljene minimalne količine - ističe Stevanović.
I istraživači instituta za tehnologiju nuklearnih
i drugih mineralnih sirovina došli su do alarmantnih podataka
koji pokazuju da je u đubrivu nivo urana i pratećeg teškog
metala kadmijuma izuzetno visok. Povišena radioaktivnost izmerena
je na oglednim poljima gde se đubrivo koristi kontrolisano,
ali je potpuno nepoznata situacija u plastenicima i na onim
mestima gde se upotrebljavaju ogromne količine, bez ikakvih
dozvola, propisa i saveta stručnjaka.
"Proizvođači povrća
i voća u zemlju sipaju ogromne količine najčešće mineralnog
đubriva i raznih hemijskih preparata koji se često i ne rastvore
nego hemijski sastojci ostanu u zemljištu i odu u plodove,
na primer, krompira koji sam imao priliku da analiziram u
svojoj laboratoriji", kaže Stevanović. On podseća
da je pre nekoliko godina izvoz čipsa iz jedne naše fabrike
blokiran zbog pet puta veće količine kadmijuma koji je u krompir
stigao iz mineralnog đubriva. Bilo je i primera i kada je
sa granice iz sličnih razloga vraćeno pojedino povrće i voće.
Do prekomerne i nekontrolisane upotrebe veštačkog
đubriva došlo je nakon slobodnog prometa mineralnih đubriva
i drugih hemijskih preparata. Trgovci ga najčešće direktno
prodaju poljoprivrednim proizvođačima, koji ovim đubrivom
natapaju zemlju količinom i do šest puta većom od potrebne.
Ali, kako upozorava Stevanović, proizvođači povrće uzgajano
na ovaj način najčešće ne koriste za svoju ishranu, nego ga
iznose samo na pijacu. Voće i povrće za sebe uzgajaju na tradicionalan
i zdrav način, komentariše on.
|
