|
Minerali i oligoelementi povoljno deluju
na organizam. I zdravi i bolesni ljudi trebalo bi da obrate
pažnju na unos tih supstanci. One se uzimaju kroz hranu, ili
u dijetetskim dodacima. Mineralne materije su neophodne organizmu,
a njihov nedostatak može biti uzrok mnogih bolesti, ali kao
i sve drugo i njih treba uzimati sa merom.
Nedostatak minerala i oligoelemenata, uz druge
nepovoljne faktore, može da dovede do nastanka srčanih oboljenja,
malignih bolesti, dijabetesa tipa 2 ili povišenog krvnog pritiska.
Zbog toga se sve više proučava sastav raznih namirnica i preporučuje
optimalna ishrana.
Svi minerali i oligoelementi su u ravnoteži
i ukoliko se njihov balans poremeti u korist jednog, moguć
je gubitak drugog. Najbolji primer za to jeste kalcijum. Prevelika
količina kalcijuma smanjuje resorpciju cinka za 50%, a gubitak
cinka naročito je važan za dijabetičare, jer on učestvije
u stvaranju insulina. Na pojavu dijabetesa utiču i magnezijum,
hrom i fosfor.
Kalcijum je neophodan
za pravilan razvoj kostiju, daje im čvrstinu i ulazi u sastav
zuba i kostiju, međutim utiče i na zgrušavanje krvi. Nedostatak
kalcijuma izaziva zaostajanje u rastu i rahitis kod dece,
a kod odraslih razređuje kosti i dovodi do osteosporoze. Najbogatiji
izvor kalcijuma jesu mleko i mlečni proizvodi, a dnevne potrebe
za kalcijumom iznose od 350 mg za decu, do 700 mg za odrasle.
Kalijum je neophodan
za održavanje kiselo - bazne ravnoteže u organizmu. Dnevne
potrebe za kalijumom iznose 590 mg, ali mogu biti i veće čak
i do 3500 mg. Najviše kalijuma ima u povrću, krompiru, soku
od paradajza, pečurkama, voću, kafi i čokoladi. Nedostatak
kalijuma izaziva hipertenziju, srčanu aritmiju, mišićnu slabost,
mentalnu konfuziju, smanjenu pokretljivost creva i njihovo
uvrtanje. Višak kalijuma izlučuje se preko zdravih bubrega.
Ukoliko se višak kalijuma ne izluči može da izazove smetnje
u sprovodnom sistemu srca.
Gvožđe ulazi u
sastav hemoglobina, mioglobulina i respiratornih enzima. Iskoristljivost
gvožđa iz hrane zavisi od prisustva vitamina C, piridoksina
i hlorovodonične kiseline želudačnog soka. Svi oni pomažu
da se gvožđe iz hrane maksimalno iskoristi. Apsorpciju gvožđa
otežava velika količina fosfora i fitinskih kiselina u hrani.
Od unete količine gvožđa, organizam apsorbuje samo 10% . Apsorbovano
gvožđe organizam koristi za sintezu hemoglobina, a jedan deo
se deponuje u jetri i slezini. Gvožđe povećava otpornost prema
bolestima, sprečava zamor, leči sprečava anemiju i daje koži
dobar izgled. Najbolje je da se potrebne količine gvožđa unesu
putem hrane. Muškarcima je dnevno potreban 1 mg, a sa hranom
mogu da unesu još 10. Ženama su dovoljna 2 mg, a kroz hranu
treba da unesu od 10 do 20. Deca od 9 godina kroz hranu treba
da unesu od 5 do 10 mg, a tinejdžeri od 9 do 18. Najveće potrebe
za gvožđem imaju trudnice i mlade majke. Njihove dnevne potrebe
iznose 9 mg a iz hrane još 90 mg. Gvožđe je neophodno za pravilan
metabolizam vitamina B kompleksa. Da bi se gvožđe pravilno
apsorbovalo potrebni su bakar, kobalt, mangan i vitamin C.
Bakar je neophodan
za pravilnu sintezu hemoglobina. Smatra se da bakar ima ulogu
katalizatora u procesu vezivanja gvožđa za hemoglobin i značajnu
ulogu u stvaranju eritrocita. Osim toga, bakar ulazi u sastav
fermenata koji su neophodni za ćelijsko disanje, pomaže da
organizam bolje iskoristi amino-kiselinu tirozin koja deluje
na pigmentirajući faktor kože i kose. Za odbrambenu moć organizma
bakar je od velikog značaja jer pomaže iskorišćavanje vitamina
C. Deficit bakra je redak, a ukoliko se ipak javi dolazi do
anemije i tumora. Dnevne potrebe iznose od 0,6 do 2 mg, a
neki stručnjaci preporučuju i 7 mg dnevno.
Cink je značajan
ologoelement jer učestvuje u radu enzimskih reakcija. Ulazi
u sastav insulina i važan je za metabolizam šećera i belančevina.
Najnovija istraživanja ukazuju i na njegovu važnu ulogu u
funkcionisanju mozga i lečenju šizofrenije. Dokazano je i
da je potreban za sinetzu DNK, a ima i veliku ulogu u razvoju
organa za perpodukciju. Preterano znojenje može da izazove
gubitak i do 3 mg cinka. Svetska zdravstvena organizacija
preporučuje da odrasla osoba dnevno u organizam unese do 15
mg cinka. Velika količina cinka se gubi preradom hrane, a
u nekim namirnicama ga uopšte i nema jer je zemljište siromašno
cinkom. Zato treba obratiti pažnju na dovoljan unos cinka
i pripremanje hrane. Cink povećava broj odbrambenih T ćelija
i njihovu efikasnost, pomaže u lečenju neplodnosti, mentalnih
poremećaja, i čira na želucu, ubrzava zarastanje rana, pomaže
rast i bistrinu uma. Ako se cink uzima kao dodatak povećavaju
se potrebe za vitaminom A , a inače najbolje deluje sa kalcijumom,
fosforom i vitamonom A.
Jod je neophodan
za funkcionisanje štitaste žlezde. Dve trećine joda se i nalaze
u tiroidnoj žlezdi. Pošto tiroidna žlezda ima ulogu u skoro
svim metaboličkim procesima, posledice nedovoljnog uzimanja
joda mogu biti usporeno umno reagovanje, povećanje težine
i gubitak energije. Jod je značajan zato što sagoreva višak
masti, pomaže pravilan rast, podstiče mentalnu aktivnost,
i doprinosi zdravlju kože, kose i zuba. Najviše joda ima u
algama, crnom luku, u svim plodovima mora i povrću koje je
odgajeno na zemljištu bogatom jodom. Zbog nedovoljnog unošenja
joda dolazi do gušavosti i hipertiroidizma.
Hrom pojačava
delovanje insulina, a time i ulazak glikoze u ćeliju. Dnevne
potrebe iznose 35 mg na kilogram telesne težine. Hrom se nalazi
u pivskom kvascu, semenkama, grašku, pasulju i orahu. Koristi
se i u tabletama. U trovalentnom obliku hrom nije škodljiv
ili je to minimalno, dok je šestovalentni hrom izuzetno štetan
i izaziva propadanje jetre i bubrega. Ako je neophodno da
svojoj ishrani dodate hrom u tabletama, vodite računa da da
kupujete samo one preparate kojima na kutiji piše da je hrom
organski vezan u trovalentnom obliku. Iskustva pokazuju da
upotreba hroma u organskom kompleksu sprečava pojavu dijabetesa
tipa 2. Preparati hroma preporučuje se starijim i gojaznom
osobama, ljudima sa pretkliničkim znacima dijabetesa, a koristan
je i kod poremećaja glikoregulacije u trudnoći.
Selen se nalazi
u svim ćelijama i tkivima čoveka. Ima važnu ulogu u sintezi
mnogih enzima značajnih za rast i plodnost. Deluje kao antioksidans,
naročito sa vitaminom E i poboljšava imunosistem. Selen ima
bitnu ulogu u neutralisanju izvesne količine kancerogene materije,
štiti od nekih vrsta raka, ima antikancerogeno dejstvo i imunostimulativno
dejstvo, pomaže održavanje maladalačke elastičnosti tela,
ublazava negativne simptome menopauze i pomaže u lečenju i
sprečavanju peruti. Muškarci bi trebalo da uzimaju 75 µg selena,
a žene 60. Ako u organizmu ima manje od 12 µg selena, to pogoduje
nastanku dijabetesa, padu imuniteta, poremećaju u radu tiroidne
žlezde, i povećanju masnoća u krvi. Selena najviše ima u mesu,
mastima i povrću, a naročito u belom luku, koji je među našim
namirnicama najbogatiji selenom. Selen treba uzimati oprezno,
jer je raspon između toksične vrednosti mali. Količina veća
od 75 µg ima toksične efekte, a preterana količina može izazvati
maligne tumore.
Magnezijum učestvuje
u metabolizmu i neophodan je za mnoge biohemijske procese
u organizmu, kao što su metabolizam kalcijuma, vitamina C,
fosfora, natrijuma i kalijuma. Važan je za dobro funkcionisanje
mišića, nervnog sitema i sagorevanju šećera. Poznat je i kao
antistresni mineral i zato je bitan u ishrani za poboljšanje
odbrambene sposobnosti. Magnezijum takođe doprinosi zdravlju
kardiovaskularnog sistema i pomaže u prevenciji srčanih napada,
odrzava zube zdravima, olakšava probavni sistem, sprečava
taloženje kalcijuma i stvaranje kamenca u bubrezima i žuči.
U kombinaciji sa kalcijumom deluje kao prirodno sredstvo za
umirenje.
Dnevne potrebe su različite za muškarce i žene.
Magnezijum se nalazi u hlebu, cerealijama, pivu, kafi, povrću,
krompiru, mesu i mleku. Nedostatak magnezijuma izaziva hipertenziju
i srčanu aritmiju. Ako su funkcije bubrega ili nadbubrežne
žlezne smanjene, stvara se višak magnezijuma u organizmu i
tada je on toksičan.
Uzimanje potrebnih minerala bez eliminisanja
drugih štetnih fakrora kao što su nedovoljna fizička aktivnost,
alkohol i pušenje, nije dovoljno da bi se sprečio nastanak
bolesti. Farmaceutski preparati su precizno dozirani, ipak
bi se, pre upotrebe nekog dodatka, trebalo posavetovati sa
lekarom, jer u neodgovarajućem obliku i prevelikim količinama,
neki minerali mogu biti štetni. Da bi se na prirodan način
zadovoljile potrebe organizma za mineralima, oligoelementima
i drugim antioksidansima, bez upotrebe farmaceutskih preparata,
u ishrani treba da budu zastupljeni voće i povrće tamne boje,
crno grožđe, crni, crveni i beli luk, ukusno povrće, riba,
hladno ceđeno maslinovo i druge vrste ulja.
Vitamini >>>
|
