Ah, taj metabolizam!
U razgovorima o dijetama i održavanju linije,
stalno se provlači teza da postoje ljudi koji imaju "takav
metabolizam da im se ništa ne lepi koliko god da jedu"
i o onima "kojima se lepi kad prođu pored hrane".
Odgovorno tvrdim da vitki ljudi jedu manje i
kreću se više od punačkih ukupno u toku čitavog dana. Ne postoji
telo koji može da istrpi mnogo slatkiša i grickalica, bez
kretanja na duži period, a da se ne ugoji. I obrnuto, niko
se nije od vazduha ugojio i svako ko ima višak kilograma,
ako je iskren prema sebi, razume da je taj višak dobio upravo
od prekomernog unosa hrane.
Međutim, individualne razlike postoje, a postoje
i promene koje jedna osoba može sama na različite načine (svesno
ili nesvesno) da indukuje u svom telu.
Koliko je "brz metabolizam", odnosno
koliko jedan organizam troši u stanju mirovanja u toku dana
izražava se BMR brojem, odnosno brojem kalorija koje troši
bazalni metabolizam. Na BMR utiču
sledeći faktori:
- Genetika - Neki se ljudi rađaju sa bržim,
a neki sa sporijim metabolizmom.
- Pol - Muškarci imaju veću mišićnu masu i
niži procenat telesne masti, što znači da je njihov BMR
viši. Osim toga, testosteron (hormon koji se kod muškaraca
luči u mnogo većoj količini nego kod žena) je zadužen za
ubrzanje metabolizma.
- Godine - BMR opada sa godinama. Posle dvadesete
godine, opada u proseku za 2% po deceniji.
- Težina - Što ste teži, to vam je viši BMR,
jer je telu potrebno mnogo više energije da pumpa krv i
održava temperaturu. Te razlike su veoma velike. Na primer,
vitka žena ima za 25% niži BMR od žene istih godina koja
ima 30kg viška.
- Površina tela - Što je veća površina tela,
to je viši BMR. Visoki ljudi imaju viši BMT pa tako, ako
uporedite dve osobe sa istom težinom i godinama, ona osoba
koja je viša imaće i viši BMR
- Procenat telesne masti - Što je niži procenat
telesne masti, to je viši BMR, jer mišići troše kalorije
i u mirovanju.
- Dijeta - Gladovanje ili ozbiljno smanjenje
unosa kalorija može dramatično da snizi BMR čak za 30%.
To važi i za višednevno, jednodnevno ili čak višesatno gladovanje.
Osobe koje jedu jedan ili dva puta dnevno imaju niži BMR
od osoba koje jedu 5-6 puta na dan.
- Telesna temperatura/ Zdravlje - Svaki put
kada unutrašnja telesna temperatura poraste za 0,5 stepeni,
BMR poraste oko 7%. Hemijske reakcije u telu su brže na
višim temperaturama, tako da će se pacijentu sa veoma visokom
temperaturom BMR podići za gotovo 50%
- Spoljna temperatura - Temperatura van tela
takođe utiče na bazalni metabolizam. Izlaganje previsokoj
i preniskoj temperaturi podiže BMR jer telu treba više energije
da zadrži internu temperaturu na odgovarajućem nivou.
- Žlezde sa unutrašnjim lučenjem - Tiroksin
(hormon štitne žlezde) je glavni regulator metabolizma.
Što se više tiroksina proizvede, to je viši BMR. Pored tiroksina,
na metabolizam utiču i adrenalin, testosteron i drugi hormoni.
- Vežbanje - Fizička aktivnost utiče na telesnu
težinu potrošnjom kalorija, ali isto tako utiče na povišenje
BMR stvaranjem dodatne mišićne mase i smanjenjem procenta
masti u telu. Tako da, kad vežbate u toku dana, sagorevate
više kalorija i kad spavate!
Neadekvatno smanjenje unosa hrane, brze "kreš"
dijete ili čak gladovanje dovode do ozbiljnog smanjenja BMR.
Zbog smanjenja BMR efekti dijete postaju slabiji od očekivanih,
a po završetku dijete i po povratku na normalnu ishranu kilogrami
se brzo vraćaju, čak i povećavaju jer je BMR niži nego pre
dijete. I tako dolazimo do takozvanog "jo-jo" efekta
dijete.
Zbog toga toplo preporučujemo
pospešivanje metabolizma na dva najzdravija i najsigurnija
načina - uvođenjem fizičkih aktivnosti i povećanjem broja
obroka na 5-6 malih obroka dnevno.
|
