|
Meditacija je
vrsta mentalne discipline kojom se prevazilazi nivo razmišljanja
i postiže dublje stanje svesnosti i relaksacije. Spada u grupu
dokazanih alternativnih terapija i može
se uopšteno shvatiti kao medicina za um i telo. Neizostavni
je deo mnogih holističkih sistema isceljivanja, sistema ishrane
i sistema ličnog razvoja. Sve više lekara savetuje meditaciju
kao sredstvo da se reguliše povišen krvni pritisak, poboljšaju
fizičke sposobnosti, da se olakša disanje ljudima koji imaju
astmu, pobedi nesanica, da se oslobodi stres i relaksira telo.
Meditacija je jednostavan način da se balansira
fizičko, mentalno i emotivno stanje i svako je može koristiti
u skladu sa svojim potrebama. Vrednost meditacije kao načina
izlečenja i smanjenja tegoba je bila poznata i korišćena hiljadama
godina. Naučno je dokazana korist meditacije što je i doprinelo
da postane sve popularniji način lečenja, relaksacije i duhovnog
razvoja.
Postoje različiti sistemi meditacije a najpoznatija
je svakako Transcendentalna medicaja (TM), Taoistička meditacija,
Zen meditacija i Budisticka meditacija i svako bira vrstu
meditaciju prema ličnim afinitetima i potrebama.
Meditacija se može obavljati
na različite načine:
- Sedenje u meditativnom položaju, bez pomeranja
i sa kontrolom pažnje kao što je Vipassana
- Ekspresivne prakse meditacije u kojima se
telu dopušta da bude slobodno i svašta se može dogoditi.
U tu vrstu spadaju Siddha joga i haotična Radjneš meditacija
- Praksa da se jednom dnevno aktivnosti obavljaju
sa potpunom usmerenošcu uma na to što se radi kao što je
u Mahamudra, ili Gurđijevljevoj meditaciji
Svim ovim meditativnim praksama zajedničko je
jedno - fokusiranje i smirivanje uvek nemirnog uma. Nije namera
da se uklone stimulacije nego da se usmeri pažnja na jedan
isceljujuci element - jedan zvuk, jendnu reč (mantra) jednu
sliku ili disanje. Kada je um ispunjen osećajem mira i opuštenosti
onda nema mesta za brige, stres i depresiju.
Poslednjih nekoliko decenija rađeno je mnogo
istraživanja o uticaju meditacije na psihofizičko zdravlje
čoveka. Rezultati su pokazali da u toku meditacije telo dostiže
stanje dubokog opuštanja i odmora. U isto vreme, mozak i um
su mnogo odmorniji i spremniji tako da se nalazite u stanju
"opuštene budnosti".
Meditacija smanjuje aktivnost nervnog sistema.
Parasimpaticki deo mozga autonomnog nervnog sistema ili nevoljni
nervni sistem je dominntan. Ovaj deo je odgovoran za smirenje.
Kada je osoba anksiozna i pod tenzijom povecava se nivo laktata
u krvi. Laktat je produkt metabolizma skeletne muskulature.
Tokom meditacije nivo laktata u krvi se smanjuje četiri puta
brže nego što se smanjuje u stanju kada ne meditirate već
samo opušteno ležite na leđima ili kada ste u predmeditativnom
stanju. Tako dramatično smanjenje laktata tokom meditacije
je indikovalo dalje proučavanje i u kasnijim istraživanjima
je potvrđen brži protok krvi tokom meditacije. Benson i Wallace
su zabeležili da se za 32% ubrza protok krvi u telu tokom
meditacije. Tako ubrzana cirkulacija brže doprema kiseonik
do skeletnog mišićnog tkiva koje tada proizvodi laktate u
smanjenoj količini.
Dr Borjsenko, pionir u proučavanju meditacije
kaže - "smirivanjem uma, meditacija može dovesti čoveka
u kontakt sa njgovim unutrašnjim isceliteljem, dozvoljavajuci
unutrašnjoj mudrosti tela da se čuje".
|
