|
Studije pokazuju da možete biti debeli
i u formi. Zašto smo onda toliko opsednuti time šta jedemo,
a ne koliko se krećemo?
Prema podacima biroa za statistiku Evropske
unije, na osnovu istraživanja o zdravstvenoj slici u Evropi,
malo manje od jedne četvrtine žena i skoro isto toliko muškaraca
u Velikoj Britaniji je gojazno. U međuvremenu, Džejmi Oliver
nastavlja sa kampanjom poboljšanja ishrane u školama, traži
od premijera da se ovaj problem ne zanemaruje i ponovo ističe
da stopa gojaznosti u Britaniji vrtoglavo raste.
Međutim, suština problema nije u tome.
Gojaznost nije ono što nam uništava zdravlje i život. Na osnovu
podataka iz studije Kuper Centra, naučnik Stiver Bler koji
proučava fizičku aktivnost i njegove kolege, došli su do zaključka
da možete biti debeli i u formi. Istraživanje je pokazalo
da je u pogledu rizika od smrti, bolje imati višak kilograma
i biti aktivan nego biti prosečne težine i neaktivan. Bler
smatra da je fizička neaktivnost najveći zdravstveni problem
XXI veka. Ipak, umesto da obratimo pažnju na svoj neaktivni
stil života, mi smo opsednuti debljinom. Jednostavno ne možemo
da se uzdržimo od stajanja na vagu i to je osnovna karakteristika
programa za mršavljenje. Fizička aktivnost je skoro uvek na
drugom mestu, i to samo zato što nam pomaže da smršamo. Ovakvo
gledanje na stvari dodatno podržavaju kampanje i mediji, ali
opsednutost težinom i brojem kilograma koje treba da izgubimo
nam ne pomaže da živimo duže i zdravije niti umanjuje opterećenost
zdravstvenog sistema.
Kampanje, kao što je inicijativa Change4Life (Promena za život),
kombinuju savete o ishrani i konzumiranju alkohola sa predlozima
fizičkih aktivnosti, ali poruka mora da bude mnogo direktnija.
Ne treba prekorevati mlade i stare zbog njihovih navika u
ishrani i brojki koje pokazuje vaga, već im ponudite mnogo
konkretnije rešenje koje kaže da je fizička aktivnost preduslov
za duži i zdraviji život.
Kada bi ponudili ljudima lek koji pruža
sve ove prednosti bez propratnih efekata, svi bi pojurili
da ga probaju. Pilula koja obećava isti efekat, kao samo 30
minuta aktivnosti umerenog intenziteta bila bi vest dana širom
sveta. Ali, pošto nema novog čudesnog leka na tržištu i nema
mitske super hrane, onda nema ni vesti. Međutim, dokazi su
tu. Fizička aktivnost može da smanji rizik od bolesti srca,
dijabetesa tipa 2 i nekih tipova kancera i čak odloži početak
gubljenja pamćenja. Prema rečima Karima Kana, urednika Britanskog
žurnala za sportsku medicinu, za optimalno zdravlje potrebno
je 60 minuta aktivnosti dnevno (posle tog vremena zdravstveni
efekat opada). Ovde nije reč o tome da svako treba da trči
maraton ili odvoji vreme i novac koje nema da bi išao u teretanu
svakog dana. Za mnoge ljude, ovo su neostvarivi ciljevi koji
vode ka osećanju neuspeha i vraćaju nas na pogrešan put opsednutosti
gubitkom par kilograma zato što nam zadovoljavajući rezultat
na vagi daje osećaj trenutnog olakšanja u pogledu stalnog
prebacivanja koje potiče od nas samih i društva u celini.
Umesto toga, treba da se vratimo fizičkoj aktivnosti koju
je moderan život istisnuo iz naše svakodnevne rutine. Pola
sata aktivnosti zahteva napor, ali barem može da se podeli
u vežbanje od po 10 minuta i postane deo života bez pronalaženja
rupe u dnevnom rasporedu – a što je najvažnije od svega, predstavlja
nešto nad čim imamo kontrolu. Pozitivan cilj će uvek biti
daleko privlačniji nego stalno prekorevanje ljudi zbog njihovih
navika u ishrani ili upiranja prstom u višak kilograma.
Usko gledanje vlade, kampanja i pojedinaca
na problem gojaznosti treba da se promeni, a ako ne možemo
da se oslobodimo svoje opsesije, barem se stajanje i silaženje
sa vage računa u aktivnost ako se radi dovoljno često.
Ovaj tekst je preuzet sa sajta britanskog
lista Gardijan:
www.guardian.co.uk
|
