Diskus hernia je promenjeno stanje diskusa nastalo
usled degenerativnih promena, ređe nakon trauma. Ova promena
dovodi do stvaranja “izbočenja, džepa”, pa u zavisnosti od
mesta gde se ta promena dogodila, vrši pritisak na okolno
tkivo i dovodi do određene simtomatologije.
Inače diskusi su smešteni između pršljenskih
tela 24 slobodna pršljena naše kičme, oni amortizuju pokrete
kičme, a zovemo ih još i vodenim jastučićima, zbog velikog
procenta vode. Iako nisu zglobovi, svojom građom, visinom,
pokretljivošću u sva četiri smera ponašaju se kao poluzglobovi.
Zaštitu im daju ligamenti-trake, postavljeni sa strane, pa
ne možemo reći da naši diskusi nisu zaštićeni. Bez diskusa
koštani segmenti naše kičme ne bi bili u stanju da izdrže
napor koji je neophodan za njeno funkcionisanje.
Diskus je specificne građe, sastoji se iz unutrašnjeg
mekanog dela (nucleus pulposusa), i spoljašnjeg fibroznog
prstena (annulus fibrosusa). Diskus ima svoj veliki unutrašnji
pritisak sposoban da se suprotstavi pritiscima okoline. I
oni su “elastični nosači tela”. Međutim diskusi, već oko 8-me
godine gube krvne sudove pa se zatim hrane iz okoline difuzijom.
Diskusi brzo stare, dolazi do biohemijskih promena, najpre
u mekanom a zatim i u fibroznom spoljašnjem delu prstena.
Diskus gubi visoki sadžaj vode, menjaju se njegova mehanička
svojstva, svoju elastičnost. Sve ovo dovodi do promene, dolazi
do sekvestracije, cepanja (promena u nukleusu, fibrozni prsten
postaje krt, pa kroz oslabljen prsten može doći do stvaranja
izbočine ili protrusiae disci, trusum-guran, znači da je jezgro
diskusa u procesu istiskivanja iz svog ležišta, tj. da je
reč o ispupčenju prstena koje može pritisnuti bilo šta u svojoj
okolini.
Može se zatim desiti prolaps
disca-prolapsus, lapsus-skliznuce, znači da se jezgro disca
deformisalo i probilo prsten, iskliznulo iz svoje lože. I
najzad extrusion, trusum/guran, znači da je jezgro izgurano,
i da se dobrim delom svoje mase nalazi u kičmenom kanalu,
gde se bori za prostor sa ligamentima, živcem i krvnim sudovima.
Diskus rano stari, degenerativni
proces zahvata više pršljenova istovremeno. Na starenje kao
proces ne možemo uticati, ali možemo na faktore koji ga neće
ubrzati. Na ranu pojavu degenerativnih promena naše
kičme (diskusa) utiču loše držanje, urođene ili stečene anomalije
i deformiteti kičmenog stuba i donjih ekstremiteta koji remete
statiku kičme. Gojaznost takođe, jer trbušni mider trupa amortizuje
oko 30% opterećenja kičme. Dugo sedenje, rad sa glavom u prinudnom
položaju, ne prija našim diskusima, kako u krsnom tako i u
vratnom delu kičme. Višesatno gledanje u kompjuter, nekvalitetan
noćni odmor, povrede glave i vrata u saobraćaju, čak i neki
hobiji mogu takođe biti veliko opterećenje naše kičme.
A diskus
hernia kao bolest diskusa može se desiti na bilo kom diskusu
naše kičme. Međutim postoje predilekciona, odnosno mesta gde
ove promene najčešće očekujemo. Diskus hernija je najčešća
u lumbalnom delu kičme i to segmenata L4L5, L5S1, jer ova
dva poslednja segmenta trpe najveći kako statički, tako i
dinamički pritisak. U vratnom delu to su segmenti C5C6, C6C7,
na delu kičme gde vratna prelazi u grudno deo kičme i gde
je dinamički najopterećenija. Diskus hernija u grudnom delu
kičme je retka, jer je grudna krivina rigidna, određena koštanim
strukturama, jer grudna kičma ima niske intervertebralne diskuse,
široke poprečne nastavke, snažne i zategnute ligamentarne
strukture, i malu pokretljivost.
Diskus hernia se najčešće javlja između 30
-39 godine ili po nekim statistikama 35-45 godine, ali je
danas u praksi srećemo kod sve mlađih ljudi. Može se javiti
u svom akutnom, subakutnom i hroničnom obliku. Ako se prvi
diskopatski sindrom javi kod mlade osobe, ovo ostaje osetljivo
mesto sklono recidivima i ljudi ga obično upamte, a oštećenje
bilo kog elementa dinamičkog vertebralnog segmenta odražava
se na segmente u celini.
|
