Istraživanja pokazuju da
su osobe koje su pohađale kognitivno-bihejvioralni tretman
sa ciljem oslobađanja od viška kilograma, ne samo lakše i
uspešnije držale dijetu, već su po pravilu i nakon završenog
kognitivno-bihejvioralnog tretmana nastavile da "skidaju"
kilograme sve dok nisu postigle željenu telesnu težinu, koju
su nakon toga uspevale i da održe.
Prošle godine je WHO (Svetska zdravstvena organizacija)
objavila da je broj gojaznih u svetu po prvi put premašio
broj neuhranjenih. Gojaznost je poprimila razmere epidemije.
Posebno zabrinjava činjenica da je sve veći broj gojazne dece,
s obzirom da se zna da gojazna deca po pravilu odrastaju u
gojazne odrasle osobe.
Pored zdravstvenih rizika, gojaznost donosi
i manjak elana, smanjeno samopoštovanje i samouverenost, depresivnost,
menje šanse za zaposlenje i ostvarenje zadovoljavajućih partnerskih
odnosa.
Ako sve to znamo, a većina nas to vrlo dobro
zna, zašto onda svi nismo vitki? Zašto tako mnogo inteligentnih,
sposobnih, lepih i na svaki drugi način sasvim uspešnih ljudi,
ipak nosi breme viška kilograma i pati zbog toga, često tokom
celog svog života.
Možda ste, kao i većina drugih koji se bore
sa viškom kilograma, više puta pokušavali da držite dijete
i da održite teškom mukom stečeni "manjak kilograma".
Ali, nakon mnogobrojnih vraćanja svega "izgubljenog",
počeli ste da verujete da nikada nećete uspeti, da naprosto
imate takav metabolizam, da imate slabu volju, da za razliku
od mršavih volite da jedete i da zato nikada nećete moći da
smršate.
Međutim, gojazni ljudi uglavnom nemaju sporiji
metabolizam, slabiju volju ili urođeno veći apetit od vitkih.
Oni se najčešće razlikuju jedni od drugih samo po načinu razmišljanja
o hrani, po prehrambenim navikama koje su stekli i po načinu
na koji rešavaju životne probleme i izlaze na kraj sa stresom
i emocijama. A sve te razlike nisu urođene, već se stiču učenjem
tokom života. Samim tim "debeljuce" nisu "osuđene"
da to i ostanu celog života, jer sve što je naučeno može da
se "oduči" i da se nauči nešto drugo- bolje, konstruktivnije
i efikasnije. Dakle, i
"oduvek-debeljuce" mogu da nauče da misle i ponašaju
se kao jedna "oduvek-mršava" osoba. Da bi
se napokon uspelo u dugo željenom oslobađanju od viška kilograma,
neophodno je najpre steći određene preduslove za uspeh u dijeti,
a to su odgovarajuće misli, znanja i veštine neophodne za
"skidanje" kilograma i kasnije za održavanje postignute
vitkosti. Kada steknemo neophodna znanja i veštine samo držanje
dijete je lakše i donosi trajne efekte- kilogrami se ne vraćaju,
jer sada znamo kako da im ne dozvolimo da se vrate.
Pretpostavljam da se prosečni čitalac ovog teksta
pita "Šta je to konkretno -
koje su to misli, navike, ponašanja, koje poseduju vitki ljudi
i koje ih čine sposobnim da se ne ugoje?"
Evo nekoliko tipičnih (potpun spisak je nemoguć
jer je svaka osoba različita):
- vitki ljudi nemaju naviku da probleme rešavaju
hranom već umeju na neke druge načine da se izbore sa problemima,
- vitki ljudi bolje razlikuju različita telesna
stanja (glad od žeći, žudnje za određenom hranom i sl),
- oni bolje podnose stanje gladi i ne tumače
glad kao alarm da se odmah mora jesti.
- Gojazni ljudi osećaj prepunjenosti hranom
(prejedenosti) po pravilu doživljavaju kao normalno stanje,
dok je vitkima prepunjenost neprijatna.
Sve nabrojane i mnoge druge razlike ove dve
grupe ljudi su stečene, naučene, pa se samim tim mogu i odučiti,
a umesto njih mogu se naučiti načini razmišljanja i veštine
vitkih ljudi.
U psihologiji postoji jedna grana psihoterapije
zvana kognitivno-bihejvioralna psihoterapija. Ona se fokusira
na izmenu neefikasnih obrazaca razmišljanja i ponašanja. Istraživanja
pokazuju da su osobe koje su pohađale kognitivno-bihejvioralni
tretman sa ciljem oslobađanja od viška kilograma, ne samo
lakše i uspešnije držale dijetu, već su po pravilu i nakon
završenog kognitivno-bihejvioralnog tretmana nastavile da
"skidaju" kilograme sve dok nisu postigle željenu
telesnu težinu, koju su nakon toga uspevale i da održe.
Istraživanja takođe pokazuju da je pomoć psihologa
preko interneta (putem elektronske pošte (mejlova), chat-a,
tekstova na web-u, web programa i sl.), po pravilu jednako
uspešna kao i pomoć u ličnom sustretu (licem u lice).
|
