Nastavljamo temu započetu pre desetak dana u
tekstu "Dijeta -
Prepone pre starta - Prvi deo".
PREPONA 2: "Tabletomanija"
Očekivanje da se problem viška kilograma
može rešiti ozvesnim medikamentima - tabletama ili praškovima,
koji navodno ubrzavaju metabolizam ili vode izbacivanju masnoća
putem stolice i sl.
I ovde ne bih da ulazim u raspravu o zdravstvenim rizicima
ovakvog mršavljenja, već bih se osvrnula na uverenja koja
nas navode da tako nešto radimo.
I u ovom slučaju je društvena klima donekle
odgovorna za ovakav pristup problemu viška kilograma. Naime,
često smo skloni da psihološke teškoće (napetost, tugu, nesanicu
i sl.) rešavamo uz pomoć pilula, pa i gojaznost želimo da
"uklonimo", "anuliramo", bez ikakvog uvida
u srž problema koji imamo sa ishranom. To je lako rešenje.
Treba samo progutati pilulu. Dakle, umesto da se aktivno uhvatimo
u koštac sa problemom, da se zapitamo -koja je moja uloga
u tome, kako sam ja sa svojim ponašanjem doveo/dovela sebe
u taj problem, i šta ja mogu da uradim da to rešim, što zahteva
vreme i razmišljanje, mi se često okrećemo pasivnom gutanju
lekova.
Loša vest je da psihoaktivni lekovi mogu
samo da zamaskiraju problem, odnosno da ublaže simptome koji
nas muče, ali čim prestanemo da ih pijemo, problem sa sve
simptomima će se vratiti, jer ga nismo rešili- nismo rešili
uzrok, koren problema.
Isto je i sa dijetom sa pilulama. Možda ćemo "skinuti"
koji kilogram (na nezdrav način), ali nećemo naučiti kako
da rešimo problem viška kilograma za ceo život i da sačuvamo
zdravlje i vitkost.
Mada je činjenica da bi naše društvo trebalo
da se pozabavi propagiranjem aktivnijeg i odgovornijeg životnog
stila, to ipak ne treba da bude izgovor jednoj odrasloj osobi
da ne uzme "stvar u svoje ruke". Jer ako se drugi
nisu pobrinuli za nas, možemo, pa i moramo, sami da se pobrinemo
za sebe!
Dodatni problem u pojedinim društvima
može da bude i sklonost etiketiranju osoba koje imaju uvid
u sebe, pa prepoznaju da prave greške u životu i da ima stvari
koje bi mogle da poprave kod sebe, pa se obraćaju stručnjaku-
psihologu za pomoć. Postoji sklonost da se o takvim ljudima
misli da im nešto "fali". Istina je međutim potpuno
suprotna od društvenih uverenja. Istraživanja pokazuju da
su osobe koje se same obraćaju psihologu za pomoć, po pravilu
mentalno zdravije i zrelije od onih koji negiraju svoje probleme
i pribegavaju tabletama uzimajući ih "na svoju ruku".
Jer ako ne reagujemo na vreme i pustimo problem da se nesmetano
razvija, mnogo je verovatnije će se problemi nagomilati i
iskomplikovati, a ne da će se rešiti sami od sebe. Osoba koja
reaguje na vreme, odnosno kada se problem još nije iskomplikovao,
ima mnogo bolje šanse da ga brzo i uspešno reši.
PREPONA 3: Sve odjednom
Često se dešava da neko ko odluči da smrša,
donese odluku da u isto vreme prestane da puši, pa još uz
to i da treba da ide u teretanu i vežba minimalno sat vremena
dnevno.
To je preteran zahtev koji stavljamo pred sebe i skoro je
izvesno da nećemo uspeti. Neuspeh, sam po sebi, nam nikako
ne može pomoći (što je ranije u tekstu spomenuto), jer će
narušiti naše samopouzdanje, raspoloženje i spremnost da radimo
na ciljevima koje imamo. Sasvim je u redu i poželjno da kao
krajnji cilj imamo i odvikavanje od pušenja i mršavljenje
i postizanje bolje kondicije, ali na tim ciljevima treba raditi
postepeno.
Često se iza jake potrebe da se svi problemi
reše odjednom, krije tzv. perfekcionizam. Perfekcionizam je
jaka (neodoljiva) potreba da se sve što se radi uradi na najbolji
mogući način, tj. bez i najmanje greške. Ako se greška ipak
dogodi (a to se po pravilu dešava jer niko nije savršen),
perfekcionista će se osećati užasno- neće moći to sebi da
oprosti.
U osnovi perfekcionizma stoje određena, za svaku
osobu specifična, životna uverenja. Na tim uverenjima se sa
psihologom može raditi i ona se mogu izmeniti. Posle izmene
tih ometajućih uverenja, mnogo je lakše postići uspeh u dijeti,
odvikavanju od pušenja i sličnim zadacima koje stavljamo pred
sebe.
PREPONA 4: Odlaganje
Ovo je u naizgled suprotno ponašanje od
prethodnog, ali u osnovi vrlo često ima istu crtu- perfekcionizam.
Odlaganje je ponašanje svojstveno skoro
svima. Naravno, ima razlika u stepenu i ozbiljnosti odlaganja
kod raznih ljudi. Odlaganje može kod nekih da ide dotle da
ih potpuno blokira da se ostvare u životu. Na primer, svima
su poznati slučajevi "večitih studenata".
I kao i "večiti student", koji
vrlo dobro zna da treba da završi studije i da će mu to mnogo
koristiti u životu, ali ipak odlaže učenje za posle podne,
pa onda za sutra, itd., tako i neki ljudi koji bi voleli da
smršaju, znaju da bi trebali da krenu sa dijetom, ali razmišljaju:
"počeću od sledećeg obroka, pa onda od sutra ujutru,
pa posle letovanja itd..itd" .
Zašto odlažemo bitne stvari, kada
znamo da su bitne?
To radimo zato što nam obavljanje tih aktivnosti trenutno
stvara osećaj neprijatnosti, pa radi trenutnog zadovoljstva
(ili tačnije trenutnog izbegavanja neprijatnosti) biramo da
stavimo taj zadatak po stanu. Zatim, po pravilu, uzmemo da
se bavimo nečim manje značajnim, ali pod izgovorom da je to
značajnije. Tu drugu aktivnost, koja je manje značajna, koristimo
kao opravdanje da se ne bavimo tom aktivnošću koja nam je
bitna i koju izbegavamo.
Na primer, već dugo želimo da smršamo i razmišljamo o tome,
ali uvek se nešto ispreči što nam "pokvari" planove.
Tako, tu je stresan posao, pa..."evo samo da mi prođe
ova gužva na poslu, pa ću se posvetiti dijeti", pa onda
dolazi odmor, pa..."mogu baš da se opustim i odmorim,
a posle ću da mislim na dijetu", zatim dolazi zimski
period, pa .."pa ne mogu sada da držim dijetu kada idem
na slave. Držaću dijetu kada to prođe." Itd.
Pored toga što nas sprečava da ostvarimo
neke važne ciljeve u životu, odlaganje ima još jednu negativnu
posledicu, a to je što nas drži "zarobljenim" u
neostvarenim planovima. Naime, stalno smo u fazi planiranja
i odlučivanja "evo, majke mi, od sutra ću" i sl..
Taj večiti nerešeni zadatak je jedan svakodnevni balast (i
mentalni i emocionalni) koji bespotrebno "vučemo"
nekada i kroz ceo život, umesto da skidanjem tog zadatka sa
"dnevnog reda", oslobodimo mentalne i emocionalne
potencijale za neke druge životne zadatke.
Šta pomaže u borbi protiv odlaganja?
Ima nekoliko "lekova". Neki
su malo zahtevniji i uključuju osvešćivanje osnove problema
(najbolje uz pomoć psihologa)- prirode i korena neprijatnih
osećanja koja stoje u osnovi odlaganja.
Druge mere su naposrednije, ali i kratkotrajnije
, tj jednokratne. Jedna od njih je ta da kada vam "dodje"
da odložite nešto što znate da biste morali da uradite, zamislite,
korak po korak- detaljan plan akcije. Dakle, jedan veći cilj
i veću aktivnost, "razbijete" na sitne "koračiće".
Zatim kažete sebi "Sada ću to da uradim.....(prvi koračić)"
i odmah pređete u akciju.
Detaljnije smo se pozabavili nekim od čestih
psiholoških prepreka koje se pojavljuju pred nama kada želimo
da počnemo sa dijetom. Naravno, konačna lista prepreka(ovde
nazvanih preponama) je daleko duža, praktično neiscrpna, jer
je svaka osoba "priča za sebe" i svačiji problem
sa kilažom je u velikoj meri drugačiji od problema druge osobe,
tj. specifičan.
Ako vam je naš tekst bio inspirativan i želite
da nam pošaljete komentar, biće nam drago da pročitamo vaše
mišljenje.
Takođe, ako imate neko pitanje ili biste
voleli da napišemo nešto više o nekom određenom problemu u
vezi sa dijetom, slobodno nas kontaktirajte. Našu email adresu
naćićete na našem sajtu www.fitslim.eu
Lana Engel
MSc psiholog, Dijetalni trener
Dijeta preko
interneta - FitSlim.eu
|
