Ovaj tekst je iz oblasti
kojom se najuže bavimo, a to je trening u uspešnom sprovođenju
dijete i
trajnom održavanju idealne telesne težine.
Krenimo od početka, a početak je u slučaju borbe sa viškom
kilograma, daleko ispred samog trenutka započinjanja sa dijetom.
Jer započeti dijetu znači upustiti se u jedan poduhvat kojem
je prethodilo prepoznavanje problema, razvoj motivisanosti
i odluka da nešto preduzmemo da bismo rešili problem.
Nešto što predstavlja osnovu
uspeha u bilo kojoj aktivnosti, pa i u dijeti je motivacija.
Jaka motivacija vodi donošenju čvrste odluke da se započne
sa dijetom i pomaže da se prebrode teškoće koje se javljaju
tokom sprovođenja dijete. Zbog toga je ona ključna za uspeh.
Motivacija je za aktivnost kao gorivo za automobil. Nije jedina
neophodna stvar, ali je ono što daje energiju i pokreće mašinu.
Motivacija nije statična,
nepromenljiva vrednost. Ona ima svoje faze razvoja.
1) U prvoj fazi prekontemplacije
još ne postoji prepoznavanje problema i nema interesovanja
da se bilo šta menja. Ako imate višak kilograma, a u ovoj
ste fazi, onda uopšte ne doživljavate svoj višak kilograma
kao problem- ni zdravstveni, ni estetski, ni kondicioni.
Dakle, nalazite se u stanju "blaženog" neznanja
ili nezainteresovanosti za problem.
2) U drugoj fazi kontemplacije
problem se prepoznaje intelektualno, ali još uvek postoje
mešane emocije i ambivalentan stav prema promeni. Ako ste
u ovoj fazi, uviđate da bi vas višak kilograma mogao koštati
zdravlja, ostvarenja boljih partnerskih odnosa, da vam ne
bi bilo neprijatno kada treba da se pojavite u kupaćem kostimu
na plaži itd, ali još uvek problem ne shvatate ozbiljno,
izbegavate da razmišljate o tome, ne želite da se odreknete
uživanja u hrani, zavaravate se milsima da je moguće nastaviti
po starom, a nemati probleme itd. U ovoj fazi prepreku ne
predstavlja prosto neznanje, neinformisanost o problemu
gojaznosti. Po pravilu tu su u igri razni faktori koji nas
odvraćaju od rešavanja problema. O tim "preponama pre
starta trke" nešto više, kasnije.
3) U trećoj fazi preparacije
postoji volja da se radi na problemu. Često se traži i pomoć
drugih, ali još uvek ne postoji jasna ideja šta treba činiti.
Ako ste u ovoj fazi, onda ste već potpuno svesni da bi nešto
trebao da se menja, ali ne znate tačno šta i kako. Na primer,
možda imate maglovitu predstavu o tome šta je dovelo do
gojaznosti i gde grešite u ishrani, šta vas odvraća od držanja
dijete i sl., ali ne znate kako bi efikasno rešili preoblem.
4) U sledećoj fazi akcije, aktivno
se radi na rešavanju problema. To rešavanje problema može
biti uspešno, ali i neuspešno- dakle može voditi željenom
rešenju ali i ne mora. Ako ste preduyeli neku akciju, ali
ona nije dovela do uspešnog i trejnog mršavljenja, kao što
se često dešava sa brzim dijetama ili korišćenjem raznih
"prirodnih" ili manje prirodnih sredstava za mršavljenje,
onda ćete oscilovati između faze preparacije i akcije. Pokušavaćete
sa raznim drugim rešenjima, a ako su i ona neuspešna, postoji
opasnost da ćete donti pogrešan zaključak da niste sposobni
da smrša i kontroliše svoju ishranu i težinu. To može dovesti
do trajnog odustajanja od dijete, demoralisamosti, pada
samopouzdanja, pa i do depresije. Zbog toga je vrlo važno
da se pre nego što izaberemo način kako ćemo se uhvatiti
u koštac sa problemom skupimo sve informacije i odlučimo
se za onaj metod koji je naučno dokazan i koji u preksi
daje najbolje rezultate.
5) U poslednjoj, petoj fazi održavanja
osoba je postigla željeni efekat- "skinula" je
višak kilograma i naučila kako da ih ne vrati. Postignute
telesne i mentalne (jer održati "manjak kilograma"
podrazumeva pre svega promenu načina razmišljanja i ponašanja
u ishrani) promene se konsoliduju i osoba je razvila sposobnosti
da se ne vrati na pređašnje stanje gojaznosti. Problem je
prevaziđen.
Za čitaoce koji imaju višak kilograma bilo bi
korisno da razmisle i odgovore na sledeća pitanja:
1- Šta mislite u kojoj fazi se trenutno nalazite po pitanju
motivacije za rešavanje problema gojaznosti?
2- Ako ste u fazi kontemplacije, šta mislite šta vas sprečava
da krenete u akciju?
Da biste odgovorili na drugo pitanje, pročitajte ostatak teksta,
jer vam može pomoći da osvestite problem-prepreku, a svesnost
o prepreci je prvi uslov da se krene u njeno uklanjanje i
nastavljanje puta ka cilju.
PREPONA 1: Očekivanje brzih rešenja
Osobe koje očekuju brza rešenja često razmišljaju
slično ovom: "Šta, zar treba treba da držim dijetu godinu
dana da bih skinuo 40 kg?! Ma više mi se sviđa ova kupus/limun/kisela
voda (i sl.) djeta. Mogu da skinem 10 kila za 10 dana..znači
mesec i po, i rešen problem".
Ne bih da ulazim u detalje u vezi sa zdravstvenim rizicime
brzih- šok dijeta. Ovi rizici su nam po pravilu poznati. Poznata
nam je i proverena i mnogo puta dokazana činjenica da se brzo
skinuti kilogrami još većom brzinom vraćaju, a često se "nabace"
i dodatni.
Zbog čega onda i dalje očekujemo brza rešenja? Otkud to da
očekujemo da se problem koji se taložio godinama u vidu slavsko-rodjendansko-novogodišnjih
kilograma, reši "preko noći", a zatim i razočaranje
koje se javlja kada ne uspemo da smršamo 40 kg za 40 dana.
Naime, pošto se obično ispostavi da dijeta "ne funkcioniše"
kao što je obećano, ili da je užasno iscrpljujuća, junak ove
naše priče po pravilu, diže ruke i zbog izgladnelosti vraća
sve izgubljene kilograme, zatim pokušava sa nekom novom brzom
dijetom itd, itd.- ciklus se ponavlja.
U čemu je problem? Kako to da uprkos tome što
smo inteligentna i obaveštena osoba, pa shvatamo da nije baš
razumno očekivati tako brze i fantastične rezultate, ipak
negde u dubini duše to očekujemo?
U osnovi ovih očekivanja i ponašanja je jedan
opšti način razmišljanja. Naime, živimo u eri tzv. blagostanja.
Mada se stanovnicima Srbije i Balkana može učiniti da su daleko
od blagostanja, ipak ako uporedimo svoje živote sa životima
naših predaka koji nisu imali kola (a često ni konje), veš
su prali na ruke, a ako godina nije bila rodna, morila ih
je glad, ipak smo u povlašćenijem položaju. Živeći bez preteranih
iskušenja i muka, čovek današnjice je naučio da je normalno
biti telesno zadovoljan- ne mučiti se telesno. Telesne neugodnosti,
a posebno one dugotrajne, zbog toga mi često tumačimo kao
nešto što "nije ok" ili "nije fer" da
nam se dešava i onda smo manje spremni na telesna odricanja
koja idu uz dijetu.
Onima koji imaju uporne i jake probleme zbog ovakvih životnih
uverenja, kognitivno-bihejvioralni pristup može dosta da pomogne.
Ova uverenja se uz pomoć terapeuta razmatraju sa stanovišta
njihove opravdanosti i korisnosti i donose se zaključci u
vidu stavova koji su daleko realniji i korisniji za osobu
i koji joj pomažu da prevaziđe problem (u ovom slučaju sa
kilogramima).
U sledećem delu pozabavićemo se još nekim od
čestih prepreka u započinjanju sa držanjem dijete- sklonošću
hemijskim pomagalima, sklonošću da se svi problemi rešavaju
odjednom i sklonošću da se držanje dijete odlaže do u nedogled.
Drugi
deo >>
Lana Engel
MSc psiholog, Dijetalni trener
Dijeta preko
interneta - FitSlim.eu
|
