(ili kako biti i ostati zdrav
a odoleti "slatkim" izazovima)
Povezano sa:
- Kako (a pri tom i lako) do željene težine (deo
I i deo II)
- Ogledalo zdravlja ili kako biti i ostati zdrav ( deo
I i deo III)
Dragi čitaoci, ako ste poźeleli da pijete dovoljno vode od
prošlog nastavka (oko 2 l čiste vode na dan) što, s obzirom
da je leto i da je vrućina, ne bi trebalo da bude teško -
vreme je da razjasnimo još neke "moderne" zamke
savremene ishrane.
Ali da prvo zaokružimo
priču o vodi!
Pomenutih 2 l za odrasle osobe je količina koju
bi ste inače trebalo da uzimate stalno, da vam to pređe u
naviku i da se "naučite" da osećate žeđ a ne da
pijete po "porudžbini" ali o sticanju ove navike
malo kasnije... ova količina može da varira od 1.5 do 3.5
l u zavisnosti od spoljne temperature i telesne težine osobe
i procenjuje se kao 3% od telesne težine izraženo na litre
pri normalnoj spoljnoj temperaturi - znači ako osoba ima 70
kg trebalo bi da pije 2.1 l vode dnevno! Ako su spoljne temperature
veće od 25 stepeni ova količina vode će biti veća, u ekstremnim
slučajevima (ako osoba boravi na suncu više sati, ide u saunu,
radi u restoranskoj kuhinji i sl) i do 50%.
Problem kod većine ljudi je taj što su zaboravili
kako uopšte izgleda osećaj žeđi! Njega nije lako povratiti
jer je često ovaj problem višedecenijski i treba imati dosta
strpljenja.
Treba početi sa bar polovinom potrebne količine vode koju
ćete izračunati u odnosu na svoju težinu, sipati je u flašu
i tu količinu podeliti 5. Onda tu petinu količine piti počev
od buđenja na svaka tri sata. Znači ako ste počeli sa litrom
vode, petina je 2 dcl, pijete npr u 8-11-14-17-20h. Svake
2 nedelje povećavati količinu za još jednu čašu sve dok ne
stignete do optimalne količine.
Ovaj sistem bi za neko duže vreme trebao da
deluje tako da se naviknete da pijete vodu i da počnete da
uživate u tome (ne da se samo "nalivate" njom kao
u početku).
Verujte da ćete od toga imati višestruku korist. Svi vaši
telesni sistemi će imati na raspolaganju idealnu količinu
tečnosti a samim tim i sve telesna ćelije idealno ćelijsko
okruženje.
Zdravlje kao i bolest se uvek nalazi na nivou
ćelije i kasnije se ispoljava na makro planu kroz niz simptoma.
Svaka ćelija će imati mogućnost da joj sve potrebne materije
stignu u pravoj koncentraciji (ne prekoncentrovane) i da sve
svoje otpadne produkte može da adekvatno izluči (jer u prekoncentrovanoj
sredini i oslobađanje od štetnih materija ide teže). Kada
se uspostavi normalan nivo hidracije tela postepeno će doći
i do poboljšanja celokupnog zdravstvenog stanja jer u optimalnoj
sredini pospešuje proces samoizlečenja!
Ovo je naravno tek početak ali jedan od najvažnijih stepenika
odn. kamen temeljac koji morate postaviti ka idealnom zdravlju.
Naravno da su i svi drugi koraci koje ćete preduzeti veoma
važni ali ukoliko bilo koji od njih počnete da primenjujete
bez dovoljne količine vode i njihov efekat će biti polovičan!
Zato nikakva pravilna ishrana ni dovoljna količina drugih
nutrijenata nema adekvatan uticaj niti može ispoljiti svoj
pravi efekat.
Sledeći korak bi bio uspostaviti dobar unos
svih nutrijenata kako bi ishrana svake ćelije bila optimalna
(o ovome nešto kasnije) i izbegavati sve vrste odn. (što je
moguće više) štetnih namirnica.
Ukoliko ovo uradite kako treba vaše zdravstveno
stanje će biti optimalno i bićete u dobroj formi sve do poznih
godina. Ukoliko ne, polako ali sigurno će poźeti da se pojavljuju
različiti simptomi nepravilne ishrane koji će u početku biti
nedefinisani - loše varenje, zatvor, malokrvnost, pojačan
ili veći umor, brzo zamaranje, nedostatak snage, pospanost
i pored dugog sna, loš san, problemi sa kožom, akne, ekcemi,
alergije, pad imuniteta odn. loš imunitet itd... da bi vremenom
prerasli u pravu kliničku sliku neke bolesti!!!!
Svaka promena se u početku vidi u krvi kao promenjen
izgled eritrocita i leukocita i prati ga pojava nekih supstanci
kojih nema kod zdravih osoba iako osoba nema nikakvih propratnih
simptoma. Ovakvo stanje ako se uoči u početnom stadijumu je
najlakše otkloniti.
Pa hajde da se prvo pozabavimo onim što bi u ishrani trebalo
izbegavati.
Najčešća zamka je šećer odn. sklonost ka slatkom.
Ovo često zna da poprimi "epidemijske" razmere pa
imate osobe koje svakodnevno uzimaju po više stotina grama
slatkiša i apsolutno su nesposobne da se zaustave na nekoj
"razumnoj" količini! Tu se verovali ili ne zaista
i radi o pravoj zavisnosti od šećera!
Šećer izaziva zavisnost isto kao recimo nikotin
ili alkohol! Ako takva osoba ne uzima šećer problema nema,
međutim čim ga okusi jednostavno ne može da se zaustavi na
nekoj normalnoj količini. Njih obično nijedna vrsta hrane
ne može da zasiti osim slatkiša. Postoje i osobe koje su alergične
na šećer. Ova alergija se ne manifestuje klasičnim kožnim
ili respiratornim znacima tipičnim za druge alergije na hranu
već deluje podmuklo izazivajući druge metaboličke promene
i uvek je vezana za zavisnost od šećera. Tako se ovakve osobe
loše osećaju ukoliko ne jedu šećer misleći da im on čak prija...
tako imate ljude koji svakodnevno jedu npr. po 200 g čokolade
na dan i ne mogu bez nje... ukoliko pokušaju da izbace šećer
nastaju klasični apstinencijalni simptomi (pad šećera, jaka
želja za slatkim) koja se skoro uvek završi ponovnim uzimanjem
slatkiša.
Šećer nikad nije dobar (u prevelikoj količini)
- ma šta vam te osobe pričale i on nikome ne prija. Upravo
on je najčešći uzrok mnogih zdravstvenih problema koje nikad
ne biste povezali direktno sa njim-bolove u kostima reumatične
prirode, loš imunitet, sklonost ka alergijama itd.).
Velike doze šećera izazivaju insulinski šok
i može vam se desiti da vam posle jedne takve ture od par
stotina grama pozli zbog prvo hiper pa onda zbog posledične
hipoglikemije sa simptomima drhtavice, vrtoglavice, napadima
vučlje gladi itd... i onda ćete naučiti da vam baš tolika
količina šećera zapravo ne prija. Osim toga šećer ima i tendenciju
lakog pretvaranja u masti ukoliko se unosi u višku (za razliku
od npr. proteina koji se veoma teško metabolišu na taj način)
- eto još jednog razloga za sve
one koji se bore sa viškom kilograma!
Na vašu žalost šećerna zavisnost se ne leči
nikako drugačije osim izbegavanjem slatkog! Kao i svaka druga
zavisnost - nema leka (niko još nije čuo da je alkoholičar
mogao da stane posle bilo kog protoka vremena na jednoj čašici
rakije - inače ne bi bio alkoholičar, niti pušač koji prestane
da puši pa onda odluči da puši samo jednu cigaretu dnevno....).
Znači sa šećerom oprezno i umereno! Pitaćete
šta je umereno?
Dnevna dozvoljena doza iznosi oko 50g nekog slatkiša - znači
ili jedno parče kolača ili pola čokolade odn. 60g keksa ili
čaša soka - nikako sve to zajedno!
Toliko o šećeru! U sledećem nastavku sledi priča
o načinu "lečenja" i prevencije šećerne bolesti
hranom i o optimalnim količinama drugih nutrijenata.
- nastaviće se -
Ankica
Simić
nutricionista-dijetetičar
e-mail: ankica@my-its.net
tel. 064/13-63-269
|
